Aleksandra Stanić svakodnevno brine o porodici, domaćinstvu i životinjama, dok istovremeno čuva duh zajedništva i radne etike
Aleksandra Stanić iz Rusije odlučila je da svoj život iz korena promeni zbog ljubavi. Kada je sa 18 godina upoznala Miliju Stanića u Moskvi, nije ni slutila da će jednog dana živeti u selu kod Užica. Ipak, zahvaljujući snažnoj povezanosti, Aleksandra se preselila u Srbiju, gde su zajedno izgradili dom i proširili porodicu na čak jedanaestoro dece.
Jutarnja rutina i rad na imanju
Njena svakodnevica počinje rano. Već u šest ujutru Aleksandra sprema decu za školu i vrtić. U međuvremenu, često sa najmlađim sinom ide u štalu i brine o stoci. “On mnogo voli životinje,” objašnjava Aleksandra, ističući kako najmlađi član porodice rado pomaže. Osim toga, porodica uzgaja povrće i voće na svom imanju. Na taj način gotovo celokupnu hranu proizvode sami. Štaviše, Aleksandra kaže da joj ni održavanje velike kuće od 600 kvadrata ne pada teško. Deca učestvuju u svakodnevnim obavezama, pa zajedno čiste i sređuju dom.
Neobičan porođaj i porodične vrednosti
Najmlađi sin Aleksandar rođen je kod kuće, nakon celodnevnog rada u plasteniku. Zbog kišnog aprila, Aleksandra i njen suprug morali su 1. maja da završe sadnju povrća. Kada su se vratili u kuću, porođaj je započeo iznenada. “Pukao je vodenjak, pa sam se porodila na ugaonoj garnituri,” priseća se Aleksandra. Milija je tada brzo reagovao i pripremio sve što je bilo potrebno za bezbedan porođaj. Osim toga, Aleksandra ističe koliko je važno da deca od malih nogu uče o radu i odgovornosti. Njena ćerka je sa 13 godina radila u hladnjači, dok je sin sa 12 već pomagao na građevini. Danas su dvoje najstarijih odlični studenti u Beogradu.
Životne želje i poruke ćerkama i ženama
Aleksandra se priseća da je još u srednjoj školi na papiriću zapisala svoje želje za budućnost. “Pisala sam da ću imati trinaestoro dece, voziti mercedes i imati vilu u Londonu,” uz osmeh kaže. Iako nije završila u Londonu, naglašava koliko su misli i snovi važni. Svoje ćerke i sinove uči da svaki trud i rad mogu doneti sreću i ispunjen život. Za Aleksandru, život na selu nije žrtva već izbor koji joj pruža slobodu, mir i osećaj zajedništva. Na kraju, ona poručuje svim ženama da uvek veruju u svoje snove i ne boje se izazova, jer se upornost, ljubav i rad uvek isplate.