Priča o slikaru koji je fascinirao Beograd, proživljavao više života i ostao zagonetka i posle smrti
Dragan Malešević Tapi, umetnik i neobičan čovek, ostao je upamćen kao neko ko je spojio nespojivo – strast prema slikarstvu, bliskost sa uticajnim ličnostima i sklonost ka tajanstvenom načinu života. Rođen u Beogradu, Tapi je od detinjstva pokazivao snalažljivost i radoznalost. Otac, novinar, donosio je kući novine i stripove, a mali Dragan ih je iznajmljivao vršnjacima i naplaćivao čitanje. Već u osnovnoj školi napravio je svoj prvi falsifikat, pokazavši koliko je vešt sa rukama i koliko je spreman da pomera granice.
Slikarstvo je bilo njegova najveća ljubav, ali nije zanemarivao ni druge talente – patentirao je čak pet mašina, a završio je i ekonomiju. Iako je bio poznat po luksuznim slikama koje su krasile kabinete državnika širom sveta, Tapi je u Beogradu bio poznat i po prijateljstvu sa uticajnim ljudima iz različitih društvenih krugova, među kojima su bili i kontroverzni likovi iz devedesetih.
Jedna od najneobičnijih priča iz njegovog života vezana je za putovanje na Bahame, gde mu je, kako je tvrdio, vidovnjak otkrio da je ranije živeo četiri života – tri puta kao ratnik i jednom kao poznati flamanski slikar Van Dajk. “To saznanje zauvek je promenilo moj pogled na svet i umetnost”, govorio je Tapi svojim prijateljima.
Njegova potreba za otkrivanjem novih svetova vodila ga je i do tajnih društava. Godine 1988. dobio je poziv da postane pravoslavni vitez templar iz Rima, što mu je otvorilo vrata masonerije. “Masonerija se i danas zalaže za potpuni red i boljitak čovečanstva. Iako je današnji svet pun izazova, postoje ljudi koji ostaju verni idealima”, isticao je Tapi u razgovorima sa bliskim osobama.
Njegova smrt 29. oktobra 2002. godine ostala je obavijena misterijom. Dok su jedni verovali da je reč o nesrećnom slučaju, drugi su sumnjali da je u pitanju nešto mnogo ozbiljnije. Sahranjen je uz pravoslavni obred i masonske simbole, a u čitulji je navedeno da je bio mason najvišeg, 33. stepena.
I danas, priče o Tapiju žive – kao podsetnik na to da je život ponekad veći od svakodnevnih okvira, a hrabrost da se bude drugačiji ostavlja trag koji se ne zaboravlja.
