Porodične rasprave otkrivaju da tradicionalna očekivanja prema majkama i dalje preovlađuju, uprkos savremenim vrednostima
U jednoj porodici na Balkanu, majka i otac svakodnevno dele brigu o detetu i kućnim obavezama, ali se u kriznim situacijama, poput bolesti deteta, i dalje očekuje da majka bude ta koja ostaje kod kuće. Nedavna rasprava između supružnika oko toga ko će uzeti bolovanje zbog bolesnog deteta osvetlila je duboko ukorenjene stavove u društvu. Suprug je izjavio: “Ne možeš da mi kažeš da moraš na posao. Dete traži majku. Šta će meni da kažu, imam li ženu, stalno ja ostajem kući zbog nje?”, što pokazuje da i u savremenim porodicama tradicionalne uloge nisu iščezle.
Iako i žene i muškarci danas podjednako rade, kada dete oboli, majka se često automatski smatra odgovornom za brigu. Očevi koji ostanu kod kuće zbog bolesnog deteta suočavaju se sa pitanjima i komentarima iz okoline, dok se od majki takvo ponašanje podrazumeva. U praksi, čak i kada partneri dele svakodnevne obaveze, žene najčešće snose glavni teret organizacije i odgovornosti za decu.
Podaci iz 22 zemlje članice OECD-a pokazuju da muškarci čine samo oko 26 odsto korisnika roditeljskog odsustva. Kao ključne razloge navode se finansijska ograničenja, pritisak na poslu i strah od negativnih komentara u radnom okruženju. U zemljama poput Švedske, Norveške i Islanda, očevi češće koriste roditeljsko odsustvo zahvaljujući podsticajnim merama i pozitivnom društvenom stavu prema ravnopravnom roditeljstvu.
Na Balkanu, međutim, muškarci koji redovno preuzimaju brigu o deci često dobijaju komentare da su “kao dadilje”, dok se za žene podrazumeva da će žrtvovati poslovne obaveze zbog deteta. Ova nejednakost nije ograničena samo na unutrašnju podelu poslova, već je duboko usađena u društvena očekivanja. Kada majka kaže da mora po dete, to niko ne dovodi u pitanje, dok očevi često moraju da objašnjavaju razloge svom okruženju.
Ovakve situacije otvaraju pitanja o tome koliko je društvo zaista spremno da prihvati ravnopravno roditeljstvo i koliko su tradicionalna očekivanja i dalje prisutna u svakodnevnom životu porodica na Balkanu.