Novo istraživanje pokazuje da svaka žena treba da rodi više dece nego što se ranije mislilo kako bi se izbegao pad stanovništva.
Ilon Mask godinama ističe pad nataliteta kao najveći izazov za budućnost društva, a nova naučna studija daje mu dodatne argumente. Istraživači su izračunali da je za očuvanje populacije potrebno više od dosadašnjih 2,1 deteta po ženi. Prema najnovijim podacima, minimum je 2,7, što dodatno menja sliku o rađanju u svetu.
Pad nataliteta i izazovi za porodice
Pre svega, svet sve manje rađa, a posebno se to vidi u razvijenim državama poput SAD, Velike Britanije, Japana i Južne Koreje. Takođe, prema studiji objavljenoj u poznatom naučnom časopisu, globalna stopa fertiliteta pala je sa 5,3 u 1960-im na samo 2,3 deteta po ženi danas. Južna Koreja ima najnižu stopu rađanja – svega 0,87 deteta po ženi. S druge strane, Engleska i Vels poslednjih deset godina beleže pad broja žena koje rađaju, a neka mesta imaju i do 60% manje porođaja nego 2013. godine. Istraživači objašnjavaju da raniji proračuni nisu dovoljno uzimali u obzir smrtnost, odnos polova, kao ni činjenicu da mnogi odrasli nikada ne dobiju decu. „Uzimajući u obzir nepredvidivost u stopama fertiliteta i mortaliteta, kao i u polnom odnosu, potreban je viši fertilitet od standardnog da bi se obezbedio opstanak populacije“, navodi Dajana Kuaresma, autorka istraživanja.
Zašto žene danas imaju manje dece
Naime, uzroci pada nataliteta su brojni i složeni. Na prvom mestu, visoki životni troškovi, odlaganje braka i izbor karijere utiču na odluku o rađanju. Pored toga, više obrazovanih žena znači i manji broj dece. Profesor Alen Pejsi ističe da je „obrazovanje najbolja kontracepcija“, jer žene koje duže studiraju često kasnije postaju majke i imaju manje potomaka. Takođe, ekonomska nesigurnost, skupo stanovanje i nedostatak podrške porodicama dodatno utiču na odluku mladih žena da odlažu rađanje.
Biološki i ekološki faktori u savremenom roditeljstvu
Osim toga, na pad broja dece utiču i biološki faktori. Doktorka Šana Svan naglašava da su spermatozoidi globalno opali za više od 50% u poslednje četiri decenije, između ostalog zbog hemikalija iz plastike i kozmetike. Međutim, profesor Pejsi smatra da je ipak veći problem što se žene i muškarci odlučuju za manje porodice i čekaju sa roditeljstvom. S druge strane, ekološki razlozi takođe igraju ulogu. Istraživanja pokazuju da jedno dete može značajno povećati karbonski otisak porodice, a klimatska kriza sve više utiče na strahove mladih generacija. Elina Pradan iz Svetske banke objašnjava da žene često brinu o gubitku prihoda zbog majčinstva. „Mnoge žene strahuju da će pauza zbog trudnoće usporiti njihovu karijeru i otežati povratak na posao“, navodi ona.
Da li je rešenje u većem broju dece po ženi
Ipak, stručnjaci smatraju da je potrebno preispitati društvene vrednosti i podršku porodicama kako bi se povećala stopa rađanja. Kao rezultat, nova preporuka od 2,7 dece po ženi zahteva ozbiljne promene u ekonomskoj i socijalnoj politici. Na kraju, bez dodatne podrške ženama, veća stopa nataliteta teško će biti ostvariva. Pored toga, klimatske i ekonomske brige ostaju ključni izazovi za savremene žene koje planiraju porodicu.