Priča o Saši otkriva kako su roditelji zloupotrebili zdravstveni sistem, ali i snagu usvojiteljske ljubavi
Saša Zinkina iz Moskve provela je čak šest godina u bolnici, iako je bila potpuno zdrava. Ova priča o „devojčici iz bolnice“ duboko je potresla Rusiju i pokazala koliko su porodične odluke ponekad važnije od materijalnog bogatstva. Roditelji su godinama tvrdili da njihova ćerka ima tešku bolest, pa je zadržali u privatnoj klinici, iako su lekari stalno naglašavali da je dete dobro. Fokus_keyphrase „devojčica iz bolnice“ pojavljuje se ovde, jer je to ključna tema ove priče.
Kako je počela drama sa devojčicom iz bolnice
Sve je počelo kada je majka Tatjana Maksimova smestila tek rođenu Sašu u privatni perinatalni centar „Majka i dete“. Devojčica je rođena prevremeno, ali se brzo oporavila. Ipak, samo nedelju dana po izlasku iz bolnice, Tatjana ju je vratila i ostavila na „posmatranju“. Osim toga, roditelji su svakog meseca izdvajali oko 10.500 evra za bolnički smeštaj i još 1.500 evra za privatnu negu, ali nisu želeli da je vrate kući, gde su njihova tri sina rasla bez sestre.
Lažna dijagnoza i izolacija deteta
Tokom godina, Tatjana i njen suprug Jurij Zinkin tvrdili su da je njihova ćerka „smrtno bolesna“. Međutim, lekari su neumorno dokazivali da sa Sašom nema nikakvih zdravstvenih problema. Roditelji su čak zabranili baki i deki da posećuju unuku. S druge strane, svi pokušaji lekara da promene mišljenje roditelja ostali su bezuspešni. Kada je Saša imala pet godina, volonteri humanitarne organizacije pronašli su je i prijavili slučaj nadležnima.
Sindrom Minhauzena i spas za devojčicu iz bolnice
Nakon toga, stručnjaci su posumnjali na „sindrom Minhauzena preko posrednika“ kod majke. Zbog toga su upozorili da povratak devojčice u biološku porodicu može biti rizičan. Država je ograničila roditeljska prava, a kasnije ih i u potpunosti oduzela. Roditelji su pokušavali da izbegnu plaćanje alimentacije, ali bezuspešno. Na kraju, sud je presudio u korist usvajanja.
Novi život i oporavak
Danas Saša Zinkina živi sa usvojiteljskom porodicom na selu. Njena nova majka Julija, otac, brat i sestra, kao i baka i deka, pružili su joj toplinu i sigurnost. Na početku je Saša imala poteškoća — plašila se nepoznatih ljudi i bila je povučena. Međutim, vremenom je stekla samopouzdanje i sada je odlična učenica šestog razreda. Uživa u ruskom jeziku, informatici i druženju sa porodičnim psima. O svom boravku u bolnici više ne želi da govori. Njen primer pokazuje koliko je važno prepoznati i reagovati na zloupotrebu roditeljske moći. Osim toga, priča o devojčici iz bolnice podseća na značaj ljubavi, brige i podrške za svako dete.