Iskustvo Milice Gajić o dijagnozi, podršci porodice i važnosti ranog reagovanja može pomoći mnogim roditeljima
Milica Gajić iz Beograda suočila se sa izazovom kada je njen sin Strahinja dobio dijagnozu autizma. Borba sa autizmom za ovu porodicu počela je ubrzo nakon njegovog rođenja, koje je proteklo bez komplikacija. Prvi meseci izgledali su mirno, ali je majčinski instinkt naveo Milicu da posumnja. Prvi signal bio je slabiji motorički napredak Strahinje u odnosu na drugu decu. Zbog toga je, iako su svi tvrdili da je reč o običnom kašnjenju, nastavila da prati razvoj svog deteta.
Prvi signali autizma kod dece i šta roditelji mogu primetiti
U periodu kada se porodica preselila na Zlatibor, Milica je počela da primećuje sve izraženiju odsutnost kod Strahinje. Takođe, shvatila je da gledanje crtaća u ranom uzrastu može negativno uticati na razvoj deteta. „Moja najveća greška bila je što sam mu puštala crtaće, misleći da je to bezopasno“, priznaje Milica. Pored toga, dečakov selektivni odgovor i slab kontakt sa okolinom bili su dodatni razlozi za zabrinutost. Međutim, okolina je i dalje smirivala Milicu i savetovala strpljenje. Prelomni trenutak dogodio se nakon polaska u vrtić, kada su vaspitačice obavestile roditelje da Strahinja ne komunicira sa drugom decom i ne reaguje na pozive.
Važnost dijagnoze i podrške porodice
Nakon prvih procena stručnjaka, Milica i njen suprug su se nadali da je reč o razvojnim kašnjenjima. Ipak, sve se promenilo kada je Strahinja doživeo prvi epileptični napad, što je ubrzalo dijagnostički proces. Uskoro im je psihijatar zvanično potvrdio autizam. Milica naglašava važnost podrške supruga, teologa po struci, koji je bio njen oslonac u najtežim trenucima. „Bez njegove smirenosti i podrške, ne bih mogla da izdržim ovaj put“, ističe Milica.
Rani tretmani i male pobede u svakodnevnom životu
Od trenutka kada su dobili dijagnozu, porodica je započela intenzivan rad sa logopedom i defektologom. Strahinja je dobio ličnog pratioca u vrtiću na Zlatiboru i ubrzo je počeo da pokazuje prve značajne napretke. „Najveća sreća je bila kada je počeo da koristi imitaciju i izgovara prve reči“, kaže Milica sa osmehom. Takođe, ističe da je podrška lokalne zajednice i organizacija koje pomažu deci sa poteškoćama od velikog značaja za svakodnevni život njihove porodice.
Poruke roditeljima: Rani rad i izbegavanje ekrana
Na kraju, Milica ima jasnu poruku za sve roditelje koji se suočavaju sa sličnim izazovima. Pre svega, savetuje da deca ne provode vreme ispred ekrana u ranom uzrastu. Osim toga, naglašava važnost prihvatanja dijagnoze i ranog započinjanja tretmana. „Ako je mama dobro, i dete će biti dobro. Važno je da se borimo od prvog dana za svaki napredak“, poručuje Milica. Njena priča pokazuje koliko su rano prepoznavanje simptoma i podrška porodice ključni za napredak dece sa autizmom.