Nakon dvadeset godina, Sabrina otkriva istinu o usvajanju i novom životu
Kada su Kristal i Džesi, par iz Amerike, odlučili da 1997. godine usvoje devetogodišnju devojčicu iz Rusije, činilo se da su pronašli savršeno dete. Nazvali su je Karali i verovali da će joj pružiti bolji život. Ipak, ubrzo nakon preseljenja u Džordžiju, devojčica je pokazala povučeno i agresivno ponašanje. Kristal je bila zabrinuta zbog Karaline promene, a situacija je kulminirala incidentom na terasi zbog kojeg su se roditelji osećali ugroženo. Do 1999. godine odlučili su da vrate Karali u Rusiju, gde je smeštena u psihijatrijsku bolnicu. Iako je devojčica tvrdila da nije pokušala da povredi svog mlađeg brata Džošuu, već da ga podigne, njene reči nisu bile uvažene. Dve decenije kasnije, Sabrina, kako se danas zove, podelila je svoju stranu priče. Priznala je da je izmišljala da čuje glasove jer se osećala depresivno i željela je da napusti porodicu koja je, kako je osećala, više volela njenog brata. “Samo sam pokušavala da ga snesem niz stepenice”, objasnila je Sabrina, ističući da je bila pogrešno shvaćena. Nakon što je provela dva meseca u ruskoj bolnici, Sabrina je vraćena u Ameriku i 2002. godine usvojena od strane nove porodice u Severnoj Karolini gde je konačno pronašla mir i sreću. Danas naglašava da ne koristi nikakve lekove i da nema mentalnih problema, te da je zahvalna na šansi za novim početkom.
