Nakon decenija brige i oproštaja, sedamdesetsedmogodišnjakinja preispituje svoju ulogu negovateljice supruga
Sedamdesetsedmogodišnja žena iz Srbije, sa gotovo šest decenija braka iza sebe i dvoje odrasle dece, otvoreno je podelila svoju životnu dilemu – da li da nastavi da brine o bolesnom suprugu koji joj je tokom godina zadavao mnogo bola, ili da konačno posveti vreme sebi. Udala se sa 17 godina, a danas ima 77. Tokom braka, često je bila sama jer je suprug, sada 84-godišnjak, imao brojne afere i retko je bio prisutan u porodičnom životu. „Nisam imala gde da odem, pa sam opraštala i nastavljala dalje“, iskreno priznaje.
Danas, kada je njen suprug u ozbiljnom zdravstvenom stanju i zavisi od njene svakodnevne nege – od kuvanja i čišćenja do podsećanja na terapiju – ona oseća sve veću iscrpljenost. „Volim ga, ali ne može čak ni televizor da uključi. Očekuje da mu budem i negovateljica i IT konsultant. Zbog toga imam nesanice i stalni stres“, navodi. Zbog njegovih ograničenja, više ne putuju, a ni odlazak na odmor za nju nije moguć jer suprug ne bi mogao samostalno da funkcioniše.
Osećaj zarobljenosti najviše je pogađa, a ogorčenost zbog svega što je prošla sve više izlazi na površinu. „Počinjem da osećam ogorčenost zbog svega što radim za njega. Naša deca su divna, ali ne želim da im pričam o ovome. Trebalo im je mnogo vremena da zavole svog oca“, naglašava.
Stručni savet za ovakve situacije ističe koliko je važno da osoba koja godinama brine o bolesnom partneru misli i na sopstveno zdravlje. Preporučuje se medicinska procena suprugovog stanja i organizovanje dodatne podrške, kao i angažovanje profesionalne pomoći u kući ukoliko finansijska situacija to omogućava. “Ako ne pravite pauze, razbolećete se i vi”, stoji u savetu. Poseban značaj ima i otvoren razgovor sa decom, kako bi znala kroz šta njihova majka prolazi i pružila joj podršku.
Ova priča pokreće važno pitanje o ulozi žene, granicama brige i ličnim potrebama u poznim godinama života.
