Slavni šampion, poznat po snazi i harizmi, suočavao se sa teškoćama u braku i ličnim izborima
Muhamed Ali, jedan od najpoznatijih boksera svih vremena, ostao je upamćen ne samo po sportskim uspesima, već i po turbulentnom privatnom životu. Njegova priča počinje u Americi šezdesetih godina, kada je, osim što je vladao ringom, postao simbol promene i borbe za svoja uverenja. Godine 1967. suočio se sa velikim izazovom – država mu je oduzela titulu i zabranila boks, jer je odbio da služi vojsku, što ga je koštalo trogodišnjeg boravka u zatvoru i gotovo četvorogodišnje zabrane bavljenja sportom. Taj period ga je, kako je kasnije govorio, naučio „koliko je važno ostati veran sebi, bez obzira na cenu”.
I dok je javnost slavila njegovu hrabrost i borbenost, iza zatvorenih vrata vodila se drugačija borba. Njegova druga supruga, Kalila Ali, otvoreno je govorila o tome koliko joj je bilo teško da živi sa čovekom koji je imao stalne afere i paralelne veze. „Znala sam za sve, ali birala sam da ćutim iz ljubavi prema njemu i našoj porodici“, ispričala je Kalila. Muhamed je često rezervisao hotelske sobe za svoje ljubavnice, a jednom prilikom, tokom večere sa predsednikom Filipina, pojavio se sa tada devetnaestogodišnjom Veronikom Porče, dok je Kalila bila kod kuće. „Bilo je bolno čitati o njegovim izdajama u novinama, ali nisam želela da ga izgubim. Ipak, shvatila sam da ne mogu više tako”, priznala je Kalila. Njihov brak se ubrzo završio, a Ali se oženio Veronikom, sa kojom je kasnije imao decu.
Kroz četiri braka, Muhamed Ali je postao otac devetoro dece. Iako nije uvek bio idealan muž, njegova deca su mu ostala najveći oslonac, posebno tokom poslednjih godina života, kada se borio sa Parkinsonovom bolešću. Njegov doktor, Ferdie Pačeko, savetovao mu je još 1977. da se povuče iz ringa, ali Ali nije želeo da odustane. „Nisam bio spreman da prestanem, boks je bio moj život”, rekao je jednom prilikom.
Danas, više od pet decenija nakon što je prvi put uzdrmao svet, Muhamed Ali ostaje simbol upornosti, ali i čovek sa slabostima. Njegova borba sa ličnim demonima pokazuje da čak i najjači imaju svoje ranjivosti. Ipak, njegova porodica pamti ga kao oca koji je, uprkos svemu, ostao uz njih do kraja. „On nas je naučio da budemo hrabri, bez obzira na sve prepreke“, rekla je jedna od njegovih ćerki. Ali je ostavio snažnu poruku: svako ima pravo da živi svoju istinu, bez straha i skrivanja.
