Povodom Dana žena, otvaramo pitanje nevidljivog rada i emocionalnog opterećenja koje svakodnevno utiče na energiju i zdravlje žena
Uoči 8. marta, mnoge žene širom Srbije očekuju čestitke, cveće ili simbolične poklone kao znak pažnje. Međutim, izvan prazničnog okvira, ostaje pitanje – ko svakodnevno brine o organizaciji doma, planiranju obaveza i emocionalnoj podršci porodici i kolegama? Istraživanja pokazuju da većina tih zadataka i dalje pada na žene, što dovodi do hroničnog umora i osećaja iscrpljenosti.
Takav „mentalni teret” podrazumeva stalno praćenje potreba domaćinstva: od vođenja računa o školskim obavezama dece, do planiranja kupovine i održavanja reda. „Često čujem rečenicu: ‘Samo mi reci šta treba da uradim’, ali to nije pomoć – to je prebacivanje odgovornosti za organizaciju na mene”, kaže Jovana Petrović, zaposlena majka dvoje dece. Ovakva neravnopravna podela proizlazi iz društvenih normi, jer su devojčice od malena podučavane da prepoznaju i rešavaju kućne zadatke, dok se od dečaka to ne očekuje podjednako.
Naučna istraživanja potvrđuju da razlike u percepciji kućnih obaveza nisu biološki uslovljene, već rezultat društvenog vaspitanja. Muškarci i žene mogu jednako razviti svest o potrebama doma, ali je važno da se odgovornost ravnomerno deli kako se ne bi stvarao dodatni pritisak na žene.
Nevidljivi rad se nastavlja i na radnom mestu, gde se od žena često očekuje da budu medijatori, organizatori timskih događaja ili osobe koje pružaju emocionalnu podršku kolegama. „Na poslu se često podrazumeva da ću ja organizovati proslave ili pomoći kolegi da prevaziđe stres, iako to nije deo mog zvaničnog posla“, navodi Milica Janković, administrativna radnica. Ovakav emocionalni rad retko se priznaje ili nagrađuje, a može značajno doprineti osećaju sagorevanja.
Posebno su izložene žene iz marginalizovanih grupa, koje se suočavaju sa dodatnim pritiscima i potrebom da se dokazuju u sredinama koje nisu uvek inkluzivne. Sve to ima direktan uticaj na njihovo psihofizičko zdravlje.
Ekonomistkinje i autorke poput Rouz Hakman ističu da je emocionalni rad koji žene svakodnevno obavljaju ključan za funkcionisanje društva i ekonomije, iako najčešće nije materijalno nagrađen. Nova istraživanja pokazuju da ovakva vrsta angažmana direktno podiže produktivnost i doprinosi uspehu kompanija, ali žene retko dobijaju priznanje za taj rad.
Povodom Dana žena, nameće se pitanje: šta nam je zaista potrebno? Osim tradicionalnih gestova pažnje, sve više žena želi ravnopravnu podelu odgovornosti, više razumevanja i vremena za sebe. Prava podrška nije u simboličnim poklonima, već u svakodnevnom deljenju tereta i priznavanju uloženog truda, kako u porodici, tako i na poslu.
