Kroz objektiv, ovaj fotoreporter pratio je velike ličnosti, ali i prolazio kroz ličnu samoću i teške trenutke
Vlastimir Nešić, jedan od najpoznatijih srpskih fotoreportera, ostavio je neizbrisiv trag beležeći ključne momente u istoriji Rusije i sveta. Njegov profesionalni put vodio ga je do samog srca političkih i kulturnih dešavanja, a njegove fotografije svedoče o prelomnim trenucima koje je doživeo, često iz neposredne blizine.
Nešić je prvi put privukao pažnju kada je kao akreditovani fotoreporter u Sovjetskom Savezu dobio priliku da iz vazduha fotografiše Moskvu, što je tada bio izuzetan uspeh. “Živim kao vuk samotnjak,” iskreno je govorio o svom životu, ističući koliko ga je posao oblikovao. Njegova arhiva danas važi za jednu od najvrednijih u svetu, a upravo kroz nju možemo da pratimo poslednje trenutke Mihaila Gorbačova na vlasti, ali i dolazak Borisa Jeljcina, čiji je zvanični fotograf bio.
Pored političkih događaja, Nešić je bio prisutan i na značajnim kulturnim manifestacijama. Na jednom filmskom festivalu u Moskvi, zabeležio je susret sa poznatim glumcem Robertom De Nirom i rediteljem Nikitom Mihalkovim. “Robert De Niro je tada bio sa ćerkom Drinom. Nije znao ko sam, ali bio je veoma prijatan. Sa Nikitom se poznajem godinama, on je stara baraba i pijanac,” priseća se Nešić sa osmehom, govoreći o neformalnoj atmosferi tih trenutaka.
Rad u turbulentnim vremenima često je iziskivao hrabrost, ali i suočavanje sa teškim slikama. “Ovde se videlo ko je gazda. Ovo je slikano posle puča. Sve ostaje isto, samo što je iza Jeljcina druga zastava,” objašnjava opis jedne od svojih najznačajnijih fotografija. Iako je o mnogim stvarima govorio otvoreno, postoji jedna tajna koju, kako sam kaže, “nosi u grob”.
Danas, Nešić živi povučeno, ali se rado seća svojih susreta i izazova. Njegova priča je svedočanstvo o snazi umetnosti, ali i o ceni koju pojedinac neretko plaća dok beleži tuđe živote. “Mnogi misle da je lako biti svedok istorije, ali ponekad najteže slike ostaju u nama. Neke priče ne mogu da se ispričaju do kraja, ali ostaju zapisane u sećanju i na fotografijama.”
Nešićeva poruka ženama koje prate njegov rad jeste da istraju u svojim snovima, čak i kada put deluje usamljeno. “Vrednost onoga što radimo često se vidi tek kasnije. Nikada ne zaboravite da i tišina i samoća mogu doneti najveće priče.”