Nakon tragične smrti sina, dr Metju Mekej pronašao je način da ga oseti blizu kroz neobičnu terapiju i duhovna otkrića
Dr Metju Mekej, klinički psiholog iz Sjedinjenih Država, suočio se sa najtežim gubitkom kada mu je sin Džordan ubijen u San Francisku 17. septembra 2008. godine. Džordan, tada 23-godišnji diplomac Univerziteta Kalifornije i ambiciozni ekonomista, stradao je dok se kasno noću vraćao biciklom s posla. Napadnut tokom pokušaja pljačke, povređen je pokušao da potraži pomoć, ali nije naišao na razumevanje i preminuo je na trotoaru.
Za dr Mekej, čoveka nauke i dugogodišnjeg terapeuta, gubitak je bio poražavajući, a tugovanje dodatno otežano nemogućnošću da ponovo čuje sinovljev glas. Ne znajući kako da se izbori sa bolom, nekoliko meseci kasnije odlučuje da potraži pomoć kod kolege psihologa Alana Botkina u Čikagu, koji je razvio posebnu metodu komunikacije sa preminulima. Tokom ove seanse, Mekej tvrdi da je čuo glas svog sina koji mu je poručio: „Tata… Tata… Tata… Reci mami da sam ovde. Nemoj da plačete… Dobro sam, tu sam. Volim vas.”
Ovo iskustvo duboko je promenilo njegov pogled na smrt i postojanje posle života. „Prepoznao sam njegov glas, ritam i prisustvo. Nisam mogao da poverujem, ali nisam to izmislio”, navodi Mekej. Inspirisan onim što je doživeo, napisao je knjigu u kojoj opisuje svoj put od tuge do, kako kaže, „dokaza” da veza sa voljenima ne prestaje smrću.
Narednih 16 godina, Mekej je nastavio da istražuje granicu između nauke i duhovnosti, koristeći tehnike poput meditativnog pisanja, u koje ga je uputio psiholog Ralf Mecner. Ovu metodu koristi za svakodnevnu komunikaciju sa sinom, a tvrdi da su mu sinovljevi odgovori dolazili u jasnim mislima i rečenicama, često popraćeni fizičkim senzacijama.
Posebno ga je iznenadilo kada je, kroz „razgovore”, od sina saznao stvari koje ranije nije znao – što ga je dodatno uverilo u autentičnost iskustva. Kako objašnjava, sin mu sada pomaže i u profesionalnom životu, upozoravajući ga kada je u terapiji na pragu da klijentu kaže nešto neprimereno, a nekoliko klijenata je čak sanjalo Džordana i dobilo podršku kroz snove.
Jedna od dubljih spoznaja koje je, prema Mekejovim rečima, dobio od sina odnosi se na reinkarnaciju i razvoj duša kroz različite živote. Tako je saznao da je deo Džordanove duše već reinkarniran kao devojčica, dok drugi deo još može da komunicira sa njim. „Duše su na različitim nivoima razvoja i rastu kroz mnoge inkarnacije”, opisuje Mekej.
Iako njegova supruga nije imala isto iskustvo „glasovne” komunikacije, imala je snažne trenutke povezanosti sa sinom, što njen suprug u potpunosti poštuje. Mekej priznaje da i dalje postoje trenuci sumnje, ali kako ističe, „toliko sam puta čuo stvari koje nisam znao da je za mene ovo apsolutan dokaz da naš odnos traje”.
Danas, dr Mekej na sina gleda kao na saputnika i vodiča kroz život, verujući da nema razdvojenosti između živih i preminulih, što je, kako kaže, poruka koju želi da prenese i drugima koji su izgubili dragu osobu.