Nakon što je Šantasija Stenli izgubila baku, slučajna razmena poruka sa nepoznatom devojčicom donela joj je simboličnu podršku i emotivni mir
Šantasija Stenli (27) izuzetno je bila vezana za svoju baku Lusil, koju je u šali zvala bliznakinja. Njihova bliskost posebno je došla do izražaja tokom bakine bolesti, kada je Šantasija provodila mnogo vremena s njom u bolnici. Lusil je preminula 18. maja 2024. godine, dok je Šantasija bila odsutna zbog sahrane drugog člana porodice. Zbog okolnosti nije mogla da isprati baku na poslednji ispraćaj, što joj je dodatno otežalo proces tugovanja. Tek u januaru 2026. godine, kada joj je član porodice dao kopiju bakine čitulje, pronašla je način da se na poseban način oprosti.
Prolazeći svakodnevno pored čitulje koja je stajala na frižideru, 2. aprila 2026. godine odlučila je da pošalje poruku na stari bakin broj, sa jednostavnim tekstom: „Nedostaješ mi”. Iako nije očekivala nikakav odgovor, iznenadila se kada je na ekranu ugledala obaveštenje sa bakinim imenom. Osoba sa druge strane u početku je reagovala zbunjeno i pomalo ljutito, pitajući ko šalje poruke. Kada je Šantasija objasnila da je broj pripadao njenoj pokojnoj baki, brzo je stiglo saučešće i nekoliko poruka podrške, ali i slike.
Dodatno iznenađenje usledilo je kada je shvatila da joj piše devojčica. Šantasiju je rastužila pomisao da je bakin broj već dodeljen drugome, ali je bila dirnuta pažnjom i empatijom koju je devojčica pokazala. Devojčica joj je slala poruke, gifove i video u kome peva pesmu „Girl in Green”. Pesma i slike koje je dobila imale su za Šantasiju poseban značaj — na čitulji njena baka nosi zelenu haljinu, a u pozadini su cvetovi slični onima koje je videla na fotografiji.
„Verujem da je baka na neki način ohrabrila devojčicu da mi pošalje baš tu pesmu i slike, znajući koliko će mi značiti”, navela je Šantasija. Svesna razlike u godinama, ubrzo je prekinula dopisivanje, zahvalila devojčici na saosećajnosti i posavetovala je da roditeljima ispriča šta se dogodilo. Dodala je: „Tvoji roditelji mogu da budu ponosni na tako empatično dete.”
Ovo iskustvo Šantasija je podelila u video snimku na društvenim mrežama, ističući koliko su simboli, podrška i slučajni susreti ponekad važni u procesu tugovanja i prihvatanja gubitka.