Poznati psihijatar otvoreno govori o ličnim borbama, brakovima i odnosu sa sinom koji mu je ostao najveća rana
Jovan Marić, jedan od najprepoznatljivijih psihijatara sa prostora bivše Jugoslavije, danas sa posebnom iskrenošću deli svoje životne uspone i padove. Njegova priča, osim profesionalnih uspeha, otkriva i emotivne borbe kroz tri braka i gubitke koji su ga oblikovali kao čoveka.
Još kao izuzetno uspešan student, Marić je bio poznat po ambicioznosti i želji da uvek daje najbolje od sebe. Medicinu je završio među prvima u svojoj generaciji, a potom je građenjem karijere stekao reputaciju stručnjaka i predavača. Ipak, privatni život mu nije uvek bio tako stabilan.
Prvi brak bio je ispunjen očekivanjima, ali i izazovima. “Njen otac je bio sveštenik i trebalo je da nas venča patrijarh German. Osetio sam da to može da nam donese probleme, pa sam odbio crkveno venčanje”, priseća se Marić. Nedostatak dece ubrzo je stvorio distancu između supružnika, a sudbina je htela da upravo jedan slučajan susret u vozu bude prekretnica: “Moja tadašnja supruga je na putu za Trst upoznala devojku, podelile su sobu i tek pred spavanje otkrile da sam ja zajednička veza – jednoj muž, drugoj partner. Taj trenutak je bio kraj našeg braka.”
Drugi i treći brak doneli su nove lekcije i još dublje emotivne rane. Najviše ga je pogodilo to što je sedam godina bio bez kontakta sa sinom Matejom. “To je moj najveći žal. Rastao sam bez oca, a sada je i moj sin odrastao bez mene. Nema opravdanja za to, i to sebi najviše zameram”, iskreno priznaje.
Iako je razlika u godinama sa trećom suprugom bila velika, Jovan nije želeo da se odrekne mogućnosti da pronađe sreću. Ipak, brak je bio buran, a posledice su ostale trajne. “Moj brat nije želeo da razgovara sa mnom, govorio je da je razlika prevelika i da to neće uspeti. Nažalost, bio je u pravu.”
Danas, u poznim godinama, Marić se trudi da pronađe mir kroz rad na knjizi o svom ocu i pomažući drugima. “Najlepše što su mi pacijenti rekli je da sam učinljiv čovek. To bih voleo da ostane kao moja zaostavština. Verujem da se dobro dobrim vraća.”
Priča Jovana Marića podseća koliko je život nepredvidiv, ali i koliko je važno ne gubiti veru u mogućnost novog početka i popravke odnosa, bez obzira na godine.