Novo istraživanje otkriva ulogu matičnih ćelija i hipokampusa u održavanju memorije kod žena starijih od 80 godina
Naučnici sa američkih univerziteta objavili su rezultate istraživanja koje bacaju novo svetlo na to zbog čega kod pojedinih žena pamćenje ostaje izuzetno očuvano čak i u osmoj i devetoj deceniji života. Istraživanje je sprovedeno tokom 2023. godine, a fokus je bio na ženama starijim od 80 godina koje imaju memoriju sličnu osobama znatno mlađim od sebe. Glavno pitanje bilo je kako i zašto njihov mozak ostaje mlad.
insert_image(‘elderly woman, brain health, memory, science’)
Studija se posebno bavila hipokampusom, delom mozga koji je ključan za učenje i pamćenje. Ustanovljeno je da žene sa izuzetno očuvanim kognitivnim sposobnostima imaju gotovo dvostruko više novih neurona u hipokampusu u odnosu na svoje vršnjakinje, a čak 2,5 puta više u poređenju sa osobama koje pate od Alchajmerove bolesti.
Vanredna profesorka psihijatrije i bihejvioralnih nauka Tamar Gefen navodi: “Naše istraživanje pokazuje da kod žena sa očuvanom memorijom matične ćelije u hipokampusu ostaju aktivne i sposobne da stvaraju nove neurone čak i u dubokoj starosti.”
Međutim, nije presudan samo broj novih ćelija, već i način na koji se one održavaju i funkcionišu tokom godina. Naučnici pretpostavljaju da određeno genetsko programiranje može doprineti tome da se proces obnavljanja ćelija u mozgu očuva duže nego što se ranije pretpostavljalo.
Kod žena koje boluju od Alchajmerove bolesti primećeni su poremećaji u ovom procesu – matične ćelije ostaju u “uspavanom” stanju i ne razvijaju se u nove neurone. Profesor neuroloških nauka Hongdžun Song ističe: “Ukoliko uspemo da reaktiviramo te uspavane ćelije, mogli bismo otvoriti novi pravac u lečenju kognitivnih poremećaja.”
Iako među naučnicima još traje debata o obimu neurogeneze kod starijih odraslih osoba, ovo istraživanje pruža nadu da se starenje mozga može usporiti i da su regenerativni potencijali veći nego što se ranije mislilo. Za žene koje žele da očuvaju mentalnu svežinu, važno je znati da, osim životnih navika, genetika i aktivnost matičnih ćelija igraju ključnu ulogu. Dalja istraživanja će pokazati da li će ove spoznaje dovesti do novih strategija za očuvanje memorije u starosti.