Novo istraživanje pokazuje da žene koje ostanu aktivne u četrdesetim i pedesetim imaju manji rizik od demencije
Najnovija naučna studija, koja je pratila više od 5.000 odraslih osoba tokom čak 40 godina, otkrila je da žene koje redovno vežbaju u srednjem i poznom životnom dobu imaju znatno manji rizik od razvoja demencije. Istraživanje je sprovedeno na više kontinenata i obuhvatilo je period od ranog odraslog doba (26–44 godine), srednjih godina (45–64 godine) i starosti (65–88 godina).
Rezultati su pokazali da je važnost fizičke aktivnosti najizraženija u periodu između 45. i 65. godine života. Osobe koje su bile najaktivnije u ovim godinama imale su čak 41 odsto manji rizik od demencije, a one koje su nastavile sa fizičkom aktivnošću i u poznijim godinama – do 45 odsto manji rizik. Profesor dr Ana Petrović izjavila je: “Redovno kretanje u četvrtoj i petoj deceniji života može biti ključni faktor u očuvanju zdravlja mozga kod žena.”
Studija je koristila podatke na osnovu samoprocene fizičke aktivnosti, pri čemu se analiziralo vreme provedeno u laganim, umerenim ili intenzivnim vežbama. Nije pronađena direktna veza između intenziteta treninga i smanjenja rizika, ali je jasno potvrđeno da svaka vrsta redovne aktivnosti ima pozitivne efekte na mozak.
Za žene koje žele da poboljšaju svoje mentalno zdravlje, nije neophodno članstvo u teretani niti naporni treninzi. Već svakodnevno biranje stepenica umesto lifta, brza šetnja na pauzi ili nekoliko serija vežbi kod kuće mogu napraviti značajnu razliku. Preporučuju se aktivnosti kao što su: brzo hodanje, vožnja bicikla, lagani treninzi u kućnim uslovima, obavljanje kućnih poslova koji zahtevaju kretanje, kao i jednostavne vežbe snage sa laganim tegovima ili elastičnim trakama.
Iako nije zabeležen značajan uticaj vežbanja u dvadesetim godinama na kasniji rizik od demencije, rano usvajanje aktivnog načina života doprinosi boljem opštem zdravlju, raspoloženju i energiji. Međutim, najveća zaštita mozga dolazi upravo u srednjem i poznom dobu.
Ova otkrića potvrđuju da male, svakodnevne navike mogu imati dugoročne koristi. Svaka minuta kretanja danas je ulaganje u zdravlje mozga sutra.
