Diskretni simptomi poput pojačavanja televizora i povlačenja iz društva mogu ukazivati na početak problema sa sluhom
Kraljevski nacionalni institut za osobe sa oštećenjem sluha upozorio je žene širom sveta na značaj ranog prepoznavanja simptoma gubitka sluha, nakon što su rezultati nedavne ankete pokazali da gotovo polovina ispitanih ima problema sa registracijom svakodnevnih zvukova. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 1.810 ljudi, među kojima nijedna osoba ranije nije imala dijagnostikovano oštećenje sluha.
insert_image(‘woman hearing test, female ear, worried woman, sound perception’)
Čak 47 odsto ispitanih izjavilo je da im je teško da čuju šuštanje lišća, dok 46 odsto teško registruje kada ih neko doziva iz druge sobe. Slični problemi primećeni su i kod prepoznavanja zvukova poput kiše, zvona na biciklu ili kucanja na vrata, a više od trećine ispitanih ne može da razazna zvono telefona u susednoj prostoriji.
Audiološkinja Kristal Role ističe: „Teškoće u prepoznavanju određenih frekvencija i zvukova u svakodnevnom životu mogu biti prvi znakovi gubitka sluha. Što ranije obratite pažnju i potražite pomoć, to ćete lakše sačuvati kvalitet života.”
Jedan od najčešćih znakova koji porodica prvo primeti jeste kada osoba stalno pojačava zvuk na televizoru. Često se dešava da članovi porodice komentarišu kako je TV preglasan, dok osoba sa problemom zapravo pokušava da čuje jasnije. Audiolog Rajan Rejd pojašnjava: „Ljudi obično traže krivicu u televizoru ili programu, a zapravo je u pitanju promena u njihovom sluhu.”
Drugi diskretni simptom je često traženje da sagovornik ponovi ono što je rekao, naročito u manjim grupama ili bučnim okruženjima. Osobe sa početnim gubitkom sluha često komentarišu kako svi oko njih mumlaju, jer gubitak sluha najpre utiče na čujnost visokih frekvencija i suglasnika, zbog čega je govor manje jasan.
Značajan problem predstavlja i snalaženje u bučnim prostorima poput restorana ili kafića, gde mnogo različitih zvukova otežava razumevanje razgovora. Kako objašnjava Rejd, mozak tada pokušava da nadoknadi praznine, što često dovodi do zamora i iscrpljenosti nakon boravka u takvim okruženjima.
Često pogrešno razumevanje brojeva ili reči, kao i šaljivo prikrivanje nesporazuma, takođe su signali na koje treba obratiti pažnju. Povlačenje iz društvenih situacija i izbegavanje okupljanja može biti posledica frustracije ili osećaja izolacije zbog problema sa sluhom.
Stručnjaci savetuju da, ukoliko primetite ove promene kod sebe ili bliske osobe, blagovremeno uradite test sluha i potražite stručnu pomoć. Pravovremena dijagnoza i podrška mogu značajno olakšati svakodnevni život i sprečiti dalje komplikacije.