Psiholozi objašnjavaju zašto žene koje deluju pribrano često potiskuju emocije umesto da ih iskreno prožive
Žene koje u svakodnevnim izazovima ostaju pribrane i smirene, bilo da se suočavaju sa razvodom, gubitkom posla ili porodičnim problemima, često dobijaju etiketu „stabilnih“ i „jakih“ osoba. Iako ovakva spoljašnja kontrola deluje impresivno, psiholozi upozoravaju da ovakav način reagovanja nije uvek znak istinske otpornosti. U razgovoru sa stručnjacima iz oblasti mentalnog zdravlja saznajemo da je ovakva smirenost često rezultat dugotrajnog potiskivanja emocija, a ne njihove zdrave obrade.
insert_image(‘woman calm pressure emotional suppression’)
Dok mnogi veruju da je sposobnost da ostanu mirne pod pritiskom prednost, psihološkinja Ana Petrović ističe: „Prava otpornost znači da osoba proživljava emocije, dozvoljava sebi da ih oseti i obradi, pa se tek nakon toga vraća unutrašnjoj ravnoteži. Supresija emocija, s druge strane, vodi do toga da osećanja ostanu zarobljena u telu.“
Istraživanja pokazuju da čak i kada žene ne izražavaju tugu, stres ili bes, njihovo telo reaguje – povećava se puls, mišići su napeti, a hormoni stresa se aktiviraju. Međutim, okolina često ne primećuje ove signale jer se spolja sve čini pod kontrolom. Ovakav obrazac ponašanja obično se formira u detinjstvu. Deca koja nisu imala prostor da izraze svoje emocije, ili su nailazila na ćutanje ili odbacivanje, uče da je sigurnije da ne pokazuju svoja osećanja. Vremenom, ovo postaje automatska reakcija i deo ličnosti.
U odraslom dobu, takve žene postaju oslonac drugima – one su organizovane, racionalne i pouzdane. Ipak, njihov doživljaj unutrašnjeg mira često izostaje. „Ove žene su navikle da pomažu svima, ali retko traže podršku za sebe. S vremenom osećaju prazninu i umor, iako to ne znaju da objasne“, kaže Petrović.
Psiholozi upozoravaju da ovakvo potiskivanje emocija ne utiče samo na stres i bol, već umanjuje i sposobnost doživljavanja radosti i bliskosti. „Smirenost ne gasi selektivno samo neprijatne emocije, već utišava i pozitivna osećanja“, dodaje Petrović.
Društvo često dodatno učvršćuje ovaj obrazac. Žene koje ne pokazuju emocije dobijaju pohvale za svoju „snagu“, dok one koje pokažu slabost bivaju osuđivane. Na taj način, umesto da nauče kako da se nose sa sopstvenim osećanjima, mnoge žene ostaju odvojene od sebe i svojih potreba.
Savremena psihologija naglašava važnost iskrenog izražavanja i obrade emocija. Prvi korak ka unutrašnjem miru je prepoznati ovaj obrazac i dozvoliti sebi da osećanja imaju mesto u svakodnevnom životu. Tek tada smirenost postaje istinska snaga, a ne samo odbrambeni mehanizam.