Najnovija istraživanja pokazuju da brada kod ljudi nije nastala zbog privlačnosti ili žvakanja, već možda kao slučajan evolutivni proces
Naučnici sa Univerziteta u Bafalu nedavno su analizirali više od 500 ljudskih lobanja i lobanja primata kako bi otkrili zašto samo ljudi imaju izraženu bradu – jedinstvenu osobinu koja izdvaja Homo sapiens od svih drugih primata. Ovo istraživanje, objavljeno ove godine, sugeriše da brada možda nije nastala iz praktičnih razloga, već kao nuspojava drugih promena u ljudskom telu, što baca novo svetlo na način na koji evolucija funkcioniše.
insert_image(‘human face, jaw bone, evolution, anthropology’)
Do sada su postojale brojne teorije o tome zašto su ljudi razvili bradu – od toga da pomaže pri govoru, preko smanjenja naprezanja vilice tokom žvakanja, do ideje da je brada znak privlačnosti i rezultat seksualne selekcije. Međutim, nova analiza pokazuje da nijedna od ovih teorija nema dovoljno čvrste dokaze. Norin fon Kramon-Taubadel, vođa istraživanja, ističe: „Ideja da svaka razlika među vrstama ima jasnu svrhu zapravo nije tačna. Evolucija često nije planska i može da dovede do pojave osobina bez konkretne funkcije.“
U istraživanju su upoređene 532 ljudske lobanje i 14 vrsta i podvrsta savremenih majmuna, sa posebnim fokusom na anatomske tačke koje formiraju bradu kod ljudi. Rezultati su pokazali da su samo tri osobine povezane sa bradom bile pod direktnim uticajem prirodne selekcije, dok su ostale karakteristike nastale kao rezultat drugih promena – poput uspravnog hoda, povećanja mozga i promene u ishrani.
Kako su naši preci počeli da hodaju uspravno, baza lobanje se menjala, lice se povlačilo unazad, a vilica se isturila. Istovremeno, smanjenje veličine zuba i mišića za žvakanje dovelo je do još izraženije brade. Dakle, brada možda nije bila potrebna radi privlačnosti ili funkcionalnosti, već je nastala kao sporedni efekat velikih evolutivnih promena koje su oblikovale moderno ljudsko lice.
Ovo otkriće menja dosadašnje razumevanje evolucije i podseća da ne mora svaka fizička osobina imati jasnu svrhu. Brada, kao zaštitni znak našeg roda, ostaje zanimljiva tema za dalja istraživanja, posebno za sve žene zainteresovane za biologiju, antropologiju i nauku o ljudskom poreklu.