Novo istraživanje otkriva da rani unos šećera i masti oblikuje apetit i povećava rizik od gojaznosti kasnije u životu
Naučnici su nedavno otkrili da način na koji se hranimo u detinjstvu ima dugotrajan uticaj na mozak, čak i ako kasnije promenimo navike. Studija objavljena u februaru 2026. godine pokazuje da ishrana bogata mastima i šećerima u ranom uzrastu može promeniti način na koji hipotalamus, deo mozga zadužen za regulaciju apetita, funkcioniše tokom celog života. Ova promena može ostati neprimetna čak i ako dete kasnije normalizuje svoju telesnu težinu, ali rizik od gojaznosti i dalje postoji zbog načina na koji mozak reaguje na hranu.
Hipotalamus upravlja osećajem gladi i sitosti, kao i potrošnjom energije. Istraživači su utvrdili da deca koja često konzumiraju visokokalorične grickalice i slatkiše mogu razviti trajne promene u signalima gladi i sitosti, što povećava sklonost ka prejedanju i gojaznosti u odraslom dobu. “Promene u mozgu se mogu zadržati čak i nakon povratka na zdraviju ishranu i normalnu telesnu težinu”, navodi se u studiji.
Savremeni način života često decu izlaže obilju slatkiša i brze hrane, posebno na rođendanima, školskim proslavama i sportskim događajima. Navike stečene u tom periodu mogu uticati na obrasce ponašanja u ishrani tokom čitavog života, što naglašava važnost ranog usvajanja zdravih prehrambenih izbora.
Ipak, postoje i ohrabrujuće vesti. Naučnici su otkrili da pozitivne promene u crevnom mikrobiomu mogu ublažiti ili čak poništiti neke od negativnih posledica loše ishrane iz detinjstva. Posebno su izdvojene dve strategije: unošenje dobre bakterije Bifidobacterium longum, koja može unaprediti komunikaciju između creva i mozga, i konzumiranje prebiotskih vlakana kao što su FOS i GOS. Ova vlakna se prirodno nalaze u povrću poput crnog i belog luka, praziluka, špargli i banana, i podstiču rast korisnih bakterija u crevima.
Veza između creva i mozga je izuzetno značajna jer utiče ne samo na apetit, već i na raspoloženje i metabolizam. Kada se poremeti u detinjstvu, posledice mogu biti dugoročne. Zato je podrška zdravlju crevnog mikrobioma, kroz raznovrsnu i uravnoteženu ishranu, važna još od najranijeg uzrasta. Da bismo deci pružili zdravu osnovu za ceo život, važno je razmišljati o svakodnevnim izborima hrane i u porodici, ali i u školskom okruženju.