Velika francuska studija otkrila vezu između popularnih dodataka hrani i povećanog rizika od raka dojke i drugih maligniteta
Više od 105.000 odraslih, među kojima je bilo skoro 80 odsto žena, učestvovalo je u opsežnoj francuskoj studiji koja je analizirala uticaj najčešćih prehrambenih konzervanasa na zdravlje. Istraživanje sprovedeno od 2009. do 2023. godine pokazalo je da redovan unos određenih aditiva, naročito u industrijski prerađenoj hrani i pićima, može biti povezan sa umerenim, ali statistički značajnim povećanjem rizika od razvoja raka, posebno raka dojke i prostate.
Doktorka Matilda Tuvije, koja je rukovodila istraživanjem, istakla je da ovi rezultati ukazuju na potrebu za temeljnom proverom propisa o aditivima, s obzirom na njihovu sveprisutnost u svakodnevnoj ishrani. “Naši podaci sugerišu da bi trebalo preispitati količine i način korišćenja ovih dodataka radi bolje zaštite potrošača”, navela je dr Tuvije.
Najveći rizik primećen je kod osoba koje konzumiraju namirnice sa sledećim konzervansima: kalijum-sorbat (E202), kalijum-metabisulfit (E224), natrijum-nitrit (E250), kalijum-nitrat (E252), sirćetna kiselina (E260) i natrijum-eritorbat (E316). Povećani rizik zabeležen je za sve vrste karcinoma, dok su kod žena posebno izdvojeni rak dojke i, u manjoj meri, rak debelog creva.
Upotreba ovih konzervanasa opravdava se produženjem roka trajanja proizvoda i smanjenjem troškova, što je značajno za domaćinstva sa ograničenim budžetom. Ipak, stručnjaci sa Harvardske škole javnog zdravlja upozorili su da je važno pažljivo pratiti dugoročne efekte na zdravlje i razmotriti strože granice upotrebe, kao i jasnije deklaracije na ambalaži.
Tokom praćenja u trajanju od prosečno 7,5 godina, kod ispitanika je dijagnostikovano 4.226 slučajeva raka. Unos konzervanasa procenjivan je putem 24-časovnih dnevnika ishrane, a zdravstveni podaci su prikupljeni kroz upitnike i medicinsku dokumentaciju. Istraživači napominju da studija ima izvesna ograničenja, ali da podaci predstavljaju ozbiljan signal za javno zdravlje.
Preporučuje se da prednost u ishrani imaju sveže pripremljena i minimalno prerađena jela. “Dok ne dobijemo dodatne potvrde, savetujemo ženama da biraju što prirodnije namirnice i pažljivo čitaju deklaracije na proizvodima”, zaključuje dr Tuvije.