Japanski pristup ishrani i saveti kardiologa otkrivaju kako pravilne navike mogu doprineti dugovečnosti i boljem zdravlju žena
Bolesti srca ostaju vodeći uzrok smrtnosti širom sveta, a prema poslednjim podacima godišnje u Evropi od kardiovaskularnih oboljenja umre oko četiri miliona ljudi. Osim što je važno šta jedemo, stručnjaci naglašavaju da i način na koji konzumiramo hranu igra ključnu ulogu u prevenciji srčanih tegoba.
Kardiolog dr Tom C. Nguyen smatra da osnova ishrane treba da bude raznovrsno povrće, integralne žitarice, nemasni proteini i zdrave masnoće. “Za obilan, ali lagan doručak biram kuvana belanca i ovsenu kašu, dok je ručak obično sastavljen od piletine i povrća, a večera je uvek ranija i lakša”, navodi dr Nguyen. On preporučuje izbegavanje obilnih obroka nakon kojih osećamo težinu, kao i ograničavanje unosa šećera i prerađenih namirnica.
Naglasak stavlja na sveže, organske i neprerađene namirnice. Njegov jelovnik često uključuje bobičasto voće, lisnato zeleno povrće, integralni pirinač, avokado, maslinovo ulje i orašaste plodove. Izvori omega-3 masnih kiselina poput lososa, kao i pasulj i sočivo zbog vlakana, takođe su prisutni u njegovoj svakodnevici. “Šećer unosim isključivo kroz male količine crne čokolade, a pijem i zeleni čaj”, dodaje dr Nguyen.
Posebno je važno obratiti pažnju na unos zasićenih masti, koje se nalaze u crvenom mesu, siru i nekim biljnim uljima. “Zasićene masnoće mogu povećati nivo lošeg holesterola (LDL) i time rizik za razvoj srčanih oboljenja”, upozorava dr Nguyen. Savetuje da se ove masnoće zamene zdravijim izvorima, kao što su maslinovo ulje i riba, dok slatkiše i prerađene proizvode treba svesti na minimum.
Japanski stil ishrane, poznat po umerenim porcijama, pažljivom jedenju i biranju svežih, raznobojnih namirnica, pokazuje izuzetne rezultate u očuvanju zdravlja i dugovečnosti. Ovakav pristup ne podrazumeva samo izbor hrane, već i svesno uživanje u svakom zalogaju i izbegavanje prejedanja.
Za žene koje žele da sačuvaju zdravlje srca, preporučuje se da obrate pažnju na svakodnevne navike – od izbora namirnica, vremena i veličine obroka, do redovne fizičke aktivnosti i izbegavanja stresa. Pravilna ishrana i balansiran način života mogu biti ključni koraci ka dugovečnosti i kvalitetnom životu.