Novo istraživanje pokazuje da anksioznost zbog starenja utiče na zdravlje tela, ali postoje načini da se ovaj proces uspori
Žene širom sveta često brinu o starenju, ali novo istraživanje iz Sjedinjenih Američkih Država pokazuje da ova zabrinutost može imati suprotan efekat – što više brinemo, brže starimo. Studija sprovedena na univerzitetu u Njujorku analizirala je podatke 726 žena uzrasta od 25 do 74 godine, koje su tokom istraživanja odgovarale na pitanja o svom zdravlju, životnim navikama i stepenu anksioznosti vezane za starenje.
Autorka studije, Mariana Rodrigues, ističe da je ovo prvo istraživanje koje direktno povezuje osećaj anksioznosti zbog starenja sa ubrzanim biološkim starenjem kod žena. “Verujem da ni mentalno ni fizičko zdravlje ne treba posmatrati odvojeno, a naše istraživanje pokazuje koliko su ova dva aspekta života zapravo povezana”, naglašava Rodrigues.
Analizom uzoraka krvi učesnica, istraživači su ocenili biološke markere starenja, uključujući promene na DNK. Pokazalo se da žene koje su prijavile viši nivo anksioznosti zbog starenja, naročito vezane za zdravlje, zaista imaju izraženije znake ubrzanog biološkog starenja. Naučnici smatraju da stres može uticati na upalne procese, metabolizam i opšte zdravlje ćelija, što dodatno ubrzava starenje.
Dr Michael Snyder, profesor genetike, objašnjava: “Stres i starenje su povezani. Sve što podstiče upalu, ubrzava i proces starenja.” S druge strane, dr Ellen Lee, gerijatrijski psihijatar, dodaje: “Mentalno i fizičko zdravlje međusobno su povezani više nego što mislimo. Fizičke bolesti mogu povećati rizik od depresije, i obrnuto.”
Zanimljivo je da su faktori poput hroničnih bolesti, pušenja ili konzumiranja alkohola dodatno uticali na vezu između anksioznosti i starenja. Žene sa nezdravim navikama ili postojećim zdravstvenim problemima češće su i više brinule o starenju, što je dodatno povećavalo rizik od ubrzanog biološkog starenja.
Istraživačica Mariana Rodrigues savetuje da nije realno očekivati potpuno eliminisanje brige, ali preporučuje da žene pronađu zdrave načine suočavanja sa stresom i anksioznošću. “Važno je izdvojiti vreme za druženje, vežbanje pažnje ili bavljenje hobijima. Anksioznost može biti pokretač za pozitivne promene, kao što su zdravija ishrana, više fizičke aktivnosti ili bogatiji društveni život”, poručuje Rodrigues.
Na kraju, stručnjaci ističu da starenje može imati i pozitivne strane – mudrost, iskustvo i lično sazrevanje. Umesto da brinemo o godinama, bolje je usmeriti energiju na stvaranje kvalitetnog života, što može doprineti i sporijem biološkom starenju.