Sve više žena širom sveta otvoreno govori o izazovima i emotivnim preispitivanjima nakon rođenja dece, naglašavajući važnost podrške i razumevanja.
Karmen, učiteljica iz Velike Britanije u četrdesetim godinama, majka desetogodišnjeg sina, odlučila je da javno podeli svoje iskustvo o majčinstvu – osećaj kajanja koji je dugo skrivala zbog straha od osude okoline. Iako ne dovodi u pitanje ljubav prema svom detetu, otvoreno priznaje: “Majčinstvo mi je uzelo zdravlje, vreme, novac, snagu, telo. Cena je previsoka, a trošak doživotan.” Njen glas postao je deo šire zajednice žena koje, bez obzira na vezu sa decom, priznaju da bi, da mogu da biraju ponovo, izabrale drugačiji životni put.
Ovaj fenomen, o kojem se retko govori u javnosti, obuhvata žene različitih godina i iz različitih sredina. Većina njih svoje osećaje deli anonimno, često na forumima i u zatvorenim grupama, naglašavajući da je strah od osude i dalje prisutan. Psihoterapeutkinja Ana Matur objašnjava da “kada se žene osete dovoljno bezbedno da progovore o kajanju, ono što ispliva nisu mržnja ni zanemarivanje, već osećaj izolacije, iscrpljenosti ili gubitka identiteta”.
Karmen je tokom ranog perioda majčinstva, dok je njen sin bio beba, uživala u roditeljskoj ulozi. Težeći savršenstvu, kod sebe je prepoznala stalni strah – posebno kada su se pojavila kašnjenja u razvoju deteta koja su na kraju, srećom, prevaziđena. Ipak, stalna briga i stres doveli su do razvoja autoimune bolesti. “Majčinstvo je beskrajan posao koji radite čak i kada to ne želite, jer od vas zavisi jedna mala osoba. Osećaj je kao da ste sve vreme u zamci iz koje ne možete da pobegnete”, opisuje Karmen.
Sociološkinja Orna Donat, autorka studije o kajanju zbog majčinstva, navodi da je razlika između osećanja kajanja i ljubavi prema deci često pogrešno shvaćena. Njen rad pokazuje da se mnoge žene osećaju prevareno jer društvo idealizuje majčinstvo i retko govori o njegovim teškim stranama. Istraživanja u Poljskoj iz 2023. godine pokazuju da između pet i 14 odsto roditelja žali zbog odluke o roditeljstvu.
U zatvorenim grupama na društvenim mrežama, u kojima učestvuje i Karmen, okuplja se na desetine hiljada žena iz celog sveta. Jedna od članica iz Australije kaže: “Majčinstvo je puno slatkih trenutaka, ali oni ne nadoknađuju slobodu koju sam mogla da imam umesto toga. Finansije su nategnute, a ciljevi i ambicije su na čekanju.”
Psihoterapeutkinja Margaret O’Konor smatra da mlađe generacije drugačije pristupaju pitanjima roditeljstva, svesnije toga da je to stvar ličnog izbora. “Važno je doneti odluku iz sopstvenih razloga, a ne pod uticajem partnera ili porodice”, ističe ona i dodaje da je realnost roditeljstva često mnogo zahtevnija nego što društvo prikazuje.
Za mnoge žene, osećaj kajanja ne znači da nisu posvećene deci, već da žale za životom i mogućnostima koje su izgubile. Karmen i druge žene koje su prošle kroz slična preispitivanja naglašavaju važnost podrške, otvorenog razgovora i prihvatanja ličnih osećanja bez stida. “Više se ne osećam kao čudovište”, zaključuje Karmen, koja zahvaljujući terapiji sada lakše balansira između majčinstva i ličnih potreba.