Kejtlin iz Kanade podelila je kako je, uprkos plemenitoj nameri, ostala bez podrške tokom blizanačke trudnoće
Kejtlin Legasi iz Kanade imala je samo 20 godina kada je odlučila da postane surogat majka za jedan bračni par iz Velike Britanije. U 27. nedelji blizanačke trudnoće, iznenada je ostala bez kontakta i podrške ljudi kojima je želela da pomogne. Kako kaže, sve je započelo njenom željom da usreći parove koji sami ne mogu da dobiju dete. Pridružila se onlajn forumu i upoznala Alis i Džejmsa, koji su nakon višegodišnjih bezuspešnih pokušaja odlučili da potraže surogat majku. “Verovala sam da ti ljubazni, brižni ljudi zaslužuju da budu roditelji, i da ja mogu da im pomognem”, priseća se Kejtlin.
Pravila u Kanadi zabranjuju novčanu dobit od surogat majčinstva, pa je Kejtlin pristala da joj pokriju samo osnovne troškove. Postupak je obavljen u Kanadi, a plan je bio da se sva tri imena nađu u izvodu iz matične knjige rođenih, dok bi ona odmah potom odustala od roditeljskih prava. “Danas mislim da niko mlađi od 25 ne bi trebalo da donosi tako važnu odluku. Bila sam naivna sa jedva 20 godina”, priznaje Kejtlin.
U početku su komunikacija i podrška bili redovni, ali su se vremenom pozivi proredili, a izostale su i mesečne isplate za troškove. Na njenu zabrinutost, Džejms je odgovorio da se razvodi i da je Alis napustila dom. Iako je tvrdio da i dalje žele blizance, ubrzo su joj poručili da bi bilo najbolje da decu da na usvajanje. “Odjednom me je preplavila panika. Držala sam stomak i pitala se šta će biti s blizancima. Nisam znala odakle da počnem”, iskrena je Kejtlin.
Bez pravne zaštite, Kejtlin se obratila poznanici koja radi sa hraniteljskim porodicama. Ubrzo je upoznala Sofi i Roba, par koji je dugo čekao na usvajanje. Sofi je bila uz nju tokom porođaja, a blizanci su rođeni u 33. nedelji i zadržani na intenzivnoj nezi. “Nije bilo onog naleta ljubavi kao sa mojom decom”, kaže Kejtlin.
Kao zakonska majka, bila je odgovorna za medicinske odluke i boravila je s blizancima u bolnici sve dok nisu zvanično usvojeni. Par koji je prvobitno želeo decu kasnije je odbio svaku komunikaciju, pa su novi roditelji morali uz pomoć privatnog detektiva da pronađu biološkog oca radi završetka procesa usvajanja. “Kada su deca zvanično usvojena, osetila sam ogroman talas olakšanja. Sreća u nesreći bila je što se noćna mora konačno završila”, zaključuje Kejtlin.
Danas, Kejtlin i dalje ima kontakt sa roditeljima blizanaca i smatra da je, uprkos teškom iskustvu, pomogla dvoje dece da pronađu siguran dom.