Pravnica iz Tokija zaljubila se u srpsku muziku i običaje, a danas živi sa porodicom u Srbiji
Fumiko Takešta, pravnica iz Japana, 2000. godine napustila je rodni Tokio i došla u Beograd vođena strašću prema balkanskoj muzici i harmonici. Iako su prvi dani u novoj sredini bili puni izazova, Fumiko je ubrzo pronašla svoj put i ljubav, udala se za Bojana Kneževića, sa kojim ima ćerku Minu.
Njena priča počinje još u Japanu gde je, umesto tradicionalnih japanskih melodija, otkrila privlačnost balkanskog folklora. “U Japanu sam igrala igre iz istočne Evrope, a posebno su mi se dopale srpske melodije. To je probudilo želju da dođem u Srbiju i doživim tu muziku uživo”, ispričala je Fumiko.
Iako je imala diplomu pravnog fakulteta iz Kjota, u Beogradu je prvo pokušala da radi kao nastavnica japanskog jezika. Međutim, posao nije pronašla odmah, pa je držala privatne časove i kasnije zaposlila u firmi koja se bavi fiskalnim kasama. “Potrošila sam svu ušteđevinu i pitala se šta dalje. Srećom, upoznala sam jednog Srbina koji mi je pomogao da pronađem posao, i tako sam ostala ovde”, kaže ona.
Fumiko je u Japanu svirala klavir, ali je u Srbiji odlučila da nauči harmoniku, instrument koji je u domaćoj muzici izuzetno cenjen. “Prvo mi je bilo fizički teško, ali nakon nekoliko godina vežbe uspela sam da odsviram zahtevnu kompoziciju i tada sam se osetila kao prava harmonikašica”, navodi Fumiko.
Na nastupima je u početku nailazila na iznenađenje publike, ali bi predrasude nestale čim bi zasvirala. “U Japanu publika sedi i sluša, dok ovde svi ustanu, pevaju i igraju. Ovde ljudi zaista uživaju u muzici”, otkriva Fumiko.
Svoju životnu priču u Srbiji obogatila je i porodičnim vezama. Muža Bojana upoznala je na pravoj srpskoj svadbi, a odnos sa njegovim roditeljima opisuje kao izuzetno blizak: “Nikada me nisu gledali kao strankinju, već su me prihvatili kao člana porodice. Zbog toga sam se u Srbiji osetila kao kod kuće.”
Fumiko je danas zaljubljena i u srpsku kuhinju, posebno u ajvar i pljeskavicu sa popularnim začinima sa uličnih kioska. “Japancima se dopadaju velike porcije i ukus hrane ovde. Obožavam i domaće kolače, posebno krempite”, priznaje.
Sada radi kao korepetitor u kulturno-umetničkom društvu, nastupa širom Srbije i učestvuje na događajima kulturne razmene izmedju Srbije i Japana. “Nemam želju da budem poznata, samo mi je važno da moja muzika stigne do što više ljudi”, zaključuje Fumiko.