Njihova priča o ljubavi, strpljenju i svakodnevnim ritualima inspiriše žene širom regiona
Jelena i Aleksandar Gajšek iz Beograda u martu će obeležiti 33 godine zajedničkog života, od čega su 25 godina u braku. Njihova priča, koja je započela na žurci davne 1993. godine, danas je primer dugotrajne veze, ali i izazova koje bračni parovi prolaze, naročito u vremenima kada statistike upozoravaju na sve veći broj razvedenih brakova.
Oni su deo kampanje „Vjeruj u ljubav“, koja okuplja parove iz regiona sa više od 15 godina bračne zajednice, a svojim iskustvom potvrđuju da je recept za uspešan brak – zajednički rast i spremnost na kompromis. Jelena kaže: „Dug brak je tim koji ide ka istom cilju. Sada nas ima petoro i par životinjica, a ja sam i menadžer porodice i majka.“
Njihova ljubav je počela u vreme kada su materijalne prilike bile teške: „Devedesete su bile period kada niko nije imao mnogo. Živeli smo u jednoj maloj sobi sa kučetom, a kasnije je došlo i dete. To nam je bilo sasvim normalno“, iskreno deli Jelena. Aleksandar dodaje da je kroz sve prolazila i duhovnost: „Episkop mi je jednom rekao – pitanje je samo da li ima ljubavi. Sve ostalo se rešava.“
Porodične vrednosti su važan temelj za Jelenu, koja je odrasla u snažnom ženskom okruženju: „Moja baka Ljubica nas je učila radu i samostalnosti. Uvek je govorila: ‘Budite svoje na svome, pa će doći onaj ko vas zaslužuje’.“ Aleksandar se prisetio i svog dede, čiji je primer pokazao kako ego nije najvažniji: „Kada su hteli da ga smene, rekao je da nema problema i prihvatio novu funkciju bez tvrdoglavosti.“
Kao roditelji troje dece, Gajšekovi su se trudili da decu puste da biraju sopstveni put. Jelena navodi primer ćerke Anje, koja je odustala od medicine i upisala psihologiju, dok Aleksandar podstiče sina da razvija preduzetnički duh kroz konkretne zadatke. „Ja nisam surova, samo realna. Moraju naučiti kako novac funkcioniše“, ističe Jelena.
Iako su danas uspešni i ostvareni, najlepše trenutke i dalje pronalaze u svakodnevici. Aleksandar deli anegdotu: „Pitao sam poznatog reditelja koji mu je najsrećniji dan. Rekao je da nije bio dan kad je dobio nagradu, već onaj kada je sa suprugom pravio ajvar. Sreća je u malim stvarima i u onima koji su naši.“
Njihova priča podseća da su ljubav, strpljenje i spremnost na promene osnova svake snažne veze, a Jelena za kraj poručuje sebi iz mladosti: „Budi smirenija i tolerantnija. Život će se dogoditi, ne treba brinuti unapred.“