Majka iz Rusije otvoreno govori o svakodnevnim izazovima, osećaju besa i važnosti potraženja stručne podrške
Julija Kolesnikova, mama dva dečaka iz Rusije, odlučila je da podeli svoje iskustvo sa roditeljstvom koje često prevazilazi granice strpljenja. Julija otvoreno priznaje da svakodnevno viče na svoju decu, Vovu (8) i Artjoma (5), i da se bori sa talasima besa i frustracije. Kako navodi, najveći izazovi počeli su nakon rođenja mlađeg sina, kada je stariji imao tri godine. Artjom je od prvih dana bio izuzetno zahtevna beba koja je plakanjem i nesanicom iscrpljivala celu porodicu. “Moja deca me ponekad toliko iznerviraju da sam spremna da ih ubijem”, iskreno kaže Julija, svesna težine svojih reči i verujući da nije usamljena u ovim osećanjima.
Porodični život Julije i njenog supruga, koji radi ceo dan, često je ispunjen svađama, vikanjem i stalnim napetostima. Svakodnevne sitnice, poput toga ko će prvi oprati zube ili obuti cipele, lako prerastaju u sukobe. “Već do podneva sam iscrpljena. Preplavi me talas mržnje jer ne mogu ni da popijem kafu na miru, da se istuširam, jer se bojim da će se poubijati”, priznaje Julija.
Problemi se nastavljaju i van kuće – Artjom burno reaguje na svaku nepravdu među vršnjacima, a u bolnici odbija saradnju sa lekarima, što dodatno pojačava osećaj nemoći kod Julije. Jedan od najtežih trenutaka doživela je u prodavnici, kada je Artjom napravio scenu i oborio policu jer nije dobio igračku. Tada ga je, u besu i očaju, odvukla u toalet i sama zaplakala, a stariji sin je uplašen kucao na vrata. Ovaj događaj bio je prekretnica nakon koje je odlučila da potraži pomoć psihologa.
Iako ju je bilo sramota da o tome govori, na prvom susretu sa psihološkinjom čula je rečenicu: “Vi vičete na decu? To je normalno.” Objašnjeno joj je da je važno priznati svoja osećanja i prepoznati uzroke besa, bilo da su vezani za umor, razočaranje ili frustracije. Psihološkinja joj je savetovala otvoren razgovor sa porodicom, korišćenje “spasilačke fraze” i bolju raspodelu obaveza sa suprugom. Takođe joj je preporučila da deci dozvoli da je zaustave ako podiže glas, kao i da odvoji vreme samo za sebe.
“Deca su naše ogledalo. Ako ste stalno razdraženi, takvo će biti i vaše dete. Promenite svoje ponašanje. Teško je, proces traje, ali prekidanjem tog kruga agresije detetu dajete najbolji mogući poklon”, poruka je koju Julija često ima na umu. Iako i dalje ima teške dane, kaže da sada ređe viče i da je naučila da otvoreno govori o svojim emocijama. Smatra da je najvažnije napraviti prvi korak i potražiti pomoć kada osećaji postanu preteški.