Roditelji često ne primećuju kada deca koriste emocije i ponašanje da bi izbegla obaveze ili stekla privilegije nakon razvoda
Deca se tokom i posle razvoda roditelja suočavaju sa stresom i osećajem nesigurnosti, što ponekad dovodi do manipulativnog ponašanja. U takvim okolnostima, roditelji su često pod pritiskom i teško razlikuju iskrene potrebe deteta od pokušaja manipulacije. Najčešći obrasci manipulacije uključuju korišćenje emocija, poput izazivanja osećaja krivice rečima “Ako odem kod tebe, drugi roditelj će biti tužan”, ili preuveličavanje patnje radi izbegavanja obaveza. Deca takođe mogu selektivno prenositi informacije, prećutkivati važne detalje ili prenositi poluistine kako bi uticala na stav roditelja.
Drugi oblik manipulacije je favorizovanje jednog roditelja, kada dete ističe da mu je prijatnije kod jedne strane, što često koristi da bi izbeglo stroža pravila ili steklo dodatne privilegije kod drugog roditelja. Pasivni otpor, poput odbijanja susreta, izmišljanja obaveza i “zaboravljanja” dogovora, još je jedan signal za roditelje da obrate pažnju. Neretko se javlja i savezništvo protiv drugog roditelja, kada dete ponavlja kritike ili koristi konflikt roditelja za sopstvenu korist.
Roditelji nesvesno mogu podstaći ovakvo ponašanje tako što kritikuju bivšeg partnera pred detetom, traže od njega da bira stranu ili popuštaju iz osećaja krivice, ne postavljajući jasne granice. Prepoznavanje manipulacije moguće je kada dete često menja raspoloženje u zavisnosti od toga kod koga je, koristi rečenice koje zvuče previše odraslo ili argumente koji očigledno dolaze od drugog roditelja. Ako dete uporno izbegava odgovornosti ili koristi emocionalni pritisak i ucene, to je jasan znak manipulacije. Još jedan pokazatelj je nesklad između onoga što dete govori i onoga što radi, na primer, kada tvrdi da ne želi da ide kod roditelja, ali se tamo dobro zabavlja.
Stručnjaci savetuju roditeljima da ostanu mirni i dosledni, ne reaguju impulsivno na provokacije i razdvoje detetove emocije od manipulativnog ponašanja. Pravila i granice treba da budu jasni i dosledni, bez obzira na stil drugog roditelja. Važno je izbegavati takmičenje za detetovu naklonost kroz poklone ili popustljivost i, ukoliko je moguće, dogovoriti osnovna pravila i rutinu sa bivšim partnerom. U složenijim situacijama, preporučuje se pomoć porodičnog terapeuta ili psihologa kako bi se utvrdilo šta su istinske potrebe deteta, a šta manipulativni obrazac.
Roditeljima je važno da zapamte da manipulacija kod deteta često ukazuje na borbu sa stresom i konfliktima lojalnosti. Umesto kažnjavanja, cilj bi trebalo da bude pružanje stabilnosti, poverenja i emocionalne podrške, kako bi dete naučilo zdravije načine izražavanja osećanja.