Njena svakodnevica je ispunjena zajedništvom, izazovima i željom da sačuva porodične vrednosti
Maja Kovačević iz sela Vrdila kod Kraljeva ostala je pre sedam godina bez supruga i od tada sama podiže jedanaestoro dece – osam dečaka i tri devojčice. Iako se mnogi pitaju kako uspeva da organizuje život tako velike porodice, Maja svakodnevno pokazuje da je uz međusobnu podršku, ljubav i istrajnost moguće održati stabilnost doma, čak i u teškim okolnostima.
Najstarija ćerka Milica je studentkinja, dok najmlađi Đorđe tek kreće u školu. S obzirom na razliku u godinama među decom, u njihovom domu vladaju različite energije i dinamika, ali Maja ističe da upravo ta raznolikost doprinosi bliskosti i razumevanju. „Milica mi mnogo pomaže. Ona je zaista jedna zdrava i stabilna osoba i velika podrška“, kaže Maja.
Porodica se trudi da sve obaveze deli – dok neko pomaže u kuhinji, drugi donosi drva ili brine o kućnim ljubimcima. Priprema hrane je posebno zahtevna, pa im je za jedan ručak potrebno i do četiri kilograma mesa. „Nekada je dva kilograma roštilja bilo dovoljno, sada nam treba skoro četiri. Ali nama je spremanje hrane veliki užitak. Sve radimo zajedno“, otkriva Maja.
Finansijski izazovi su deo svakodnevice, a najveći trošak čini nabavka hrane. U periodima kada je bilo najteže, Maja je počela da piše knjige za decu inspirisane srpskim svetiteljima i istorijskim ličnostima, kako bi dodatno obezbedila prihode. „Pisala sam o Svetoj Petki, Svetoj Anastasiji, Milunki Savić, mitropolitu Amfilohiju i kneginji Persidi Karađorđević“, navodi Maja, dodajući da je kroz te knjige želela da pokaže važnost snažnih i posvećenih žena.
Nakon gubitka supruga, porodica je još više ojačala svoju vezu sa verom, što je, po Majinim rečima, bio ključni oslonac kroz teške trenutke. Deca su često postavljala pitanja o gubitku oca, a Maja je nastojala da im odgovori iskreno i iz srca.
Iako su se u početku suočavali sa nerazumevanjem i osudama okoline zbog broja dece, Maja ističe da je sada najvažnije šta misli ona i njena porodica. „Danas mi je važno samo šta Gospod misli o meni. A šta će ljudi reći, to više nije toliko bitno“, ističe.
Porodične nesuglasice su neizbežne, ali svako veče završava zajedničkim razgovorom. Najveću sreću Maja oseća kada su svi okupljeni za istim stolom, posebno tokom praznika. „Najlepše mi je kada su praznici i kada smo svi na okupu. Tada shvatim da je to najveće bogatstvo koje čovek može da ima“, kaže ona.
Maja veruje da će ljubav i bliskost ostati među njenom decom, bez obzira na to gde ih život odvede. „Kilometri mogu da razdvajaju ljude, ali kada smo u ljubavi i molitvi zajedno, mi smo zapravo jedni pored drugih.“