Noelija Kastiljo Ramos, koja je godinama patila od teške depresije, preminula je uz podršku majke nakon dugotrajne pravne borbe
Noelija Kastiljo Ramos, 25-godišnja žena iz Barselone, preminula je sinoć putem eutanazije nakon višegodišnje borbe sa teškom depresijom i traumama iz detinjstva. Odluka o eutanaziji doneta je nakon što su iscrpljene sve mogućnosti psihološke i medicinske pomoći, a njena majka, Jolanda Ramos, bila je uz nju do poslednjih trenutaka, iako se nije slagala sa takvim ishodom.
Noelija je još kao tinejdžerka doživela ozbiljne traume, uključujući boravak u centru za nezbrinutu decu gde je postala žrtva nasilja. Pokušaj samoubistva 2022. godine ostavio je trajne posledice na njeno zdravlje, nakon čega je ostala paraplegičar i zapala u još teže psihičko stanje. Tokom dve godine, Noelija i njena porodica prolazili su kroz složene pravne procedure kako bi dobila odobrenje za eutanaziju, dok su roditelji pokušavali da pronađu alternativu i spreče takvu odluku.
U poslednjim satima, majka Jolanda uputila je ćerki reči podrške i ljubavi, izražavajući nadu da bi se predomislila: “Ako ona ne želi da živi, ja to više ne mogu da podnesem. Nisam za eutanaziju, naravno da nisam, ali ću uvek biti uz nju do poslednjeg trenutka, dokle god mi ona to dozvoli.” Dodala je i: “Molila sam se i razmišljala, nadajući se da će u poslednjem trenutku reći: ‘Predomislila sam se.'”
Brojne poruke podrške stizale su porodici, uključujući i konkretne ponude za pomoć i smeštaj, kao i finansijsku i psihološku podršku. Jedna od osoba napisala je: “Znam da je poslednji trenutak, ali postoji li bilo kakva pomoć koju mogu da pružim Noeliji i njenoj porodici kako bi odložila ovu odluku? Spremna sam da ponudim sve što imam kako bi dobila fizičku i psihološku pomoć, bez obzira na cenu.”
Pravna borba oko odluke trajala je godinama. Otac Noelije je, uz pomoć pravnih savetnika, tvrdio da njeno mentalno stanje može uticati na sposobnost donošenja informisane odluke. Sudovi u Španiji, kao i Evropski sud za ljudska prava, procenili su da Noelija ima potpunu sposobnost odlučivanja o sopstvenom životu.
Sama procedura eutanazije sprovedena je u specijalizovanoj ustanovi, gde je Noelija odlučila da roditelji ne prisustvuju poslednjim trenucima. Iako zakon omogućava prisustvo porodice, ona je izabrala da se oprosti na svoj način. Majka joj je ostavila poruku: “Ako me gledaš, ovo govorim za slučaj da želiš drugačije. Važno je da odluka bude tvoja, bez pritiska. Ako to dolazi iz tebe – ja sam tu. Kao što ću biti tu u teškim trenucima, biću tu i u onim dobrim.”
Ova priča otvara brojna pitanja o podršci osobama koje pate od teških psihičkih stanja i važnosti razumevanja unutar porodice, kao i društva.