Stana je testamentom raspodelila nasledstvo prema životnim okolnostima svojih ćerki, verujući da je tako sačuvala porodični mir
Stana, penzionerka iz okoline Bjelovara, odlučila je pre četiri godine, neposredno nakon smrti supruga, da testamentom raspodeli svoju imovinu između dve ćerke. Ova odluka doneta je iz želje da izbegne sukobe i nesporazume među naslednicima, što je, kako kaže, često viđala u svojoj okolini.
“Moja imovina, moja stvar. Svoje sam odlučila i nakon četiri godine sam sve sigurnija da sam postupila ispravno”, izjavila je Stana, ističući da ne želi da njene ćerke posle njene smrti uđu u sukob zbog nasledstva. Pojašnjava da je svaku odluku donela savesno i promišljeno, želeći da sačuva porodičnu harmoniju.
Stana je testamentom većinu imovine ostavila ćerki koja živi sa njom na selu, zajedno sa suprugom i troje dece. Ova porodica, prema njenim rečima, živi skromno, svakodnevno se bori da školuje decu i pomaže Stani u svakodnevnim obavezama. “Zato sam njoj ostavila više. Ostaće i mojim unucima, jer niko sa sobom ništa neće poneti u grob. Njoj prepuštam celu kuću na tri sprata, pomoćnu zgradu, letnju kuhinju i veliko imanje sa dve njive i komadom šume”, navodi Stana.
Druga ćerka se pre mnogo godina odselila u Zagreb. Zajedno sa suprugom, koji je lekar, i svojim detetom živi u gradu i, kako Stana kaže, materijalno su obezbeđeni, često putuju i retko dolaze u rodni kraj. “Možda će neko reći da sam nepravedna, ali ova porodica koja je sa mnom živi skromno i stalno mi u svemu pomažu. Ovi iz Zagreba dođu tri puta godišnje na jedan dan, nikad nemaju vremena za mene, a svaki godišnji odmor provode negde na putu”, objašnjava Stana. Svojoj drugoj ćerki ostavlja vredan deo šume za koji veruje da će vremenom još više dobiti na vrednosti.
“Moja je savest čista i spokojna”, zaključuje Stana, ističući da je sve odluke donela srcem i uverena je da će obe ćerke njen izbor razumeti i prihvatiti. Kroz svoje iskustvo poručuje da je važno razmišljati unapred o raspodeli imovine, vodeći računa o stvarnim potrebama i odnosima, kako bi se sačuvao mir među najbližima.