Amerikanka je nakon braka sa Irancem proživela zatočeništvo u Teheranu i kasnije pomogla mnogim majkama širom sveta
Betty Mahmoody je osamdesetih godina živela mirnim životom u Mičigenu sa suprugom iranskog porekla, Sajedom Bozorgom Mahmoodyjem, i njihovom ćerkom Mahtob. Njihova svakodnevica izgledala je stabilno i srećno, dok 1984. godine nije stigao predlog da zajedno otputuju u Teheran kako bi njen suprug posetio porodicu koju nije video deset godina. Iako je imala bojazan zbog političke situacije i rata u Iranu, Betty je pristala na dvonedeljni odmor, verujući suprugu.
Po dolasku u Teheran, Betty je doživela veliki kulturni šok. Način života i stroga pravila u porodici njenog muža bili su potpuno drugačiji od svega na šta je navikla. Žene su imale ograničenu slobodu kretanja i morale su da poštuju stroge norme od oblačenja do ponašanja. Kada je došlo vreme za povratak, suprug joj je saopštio da ostaju u Iranu. “Sada si u mojoj zemlji, povinovaćeš se mojim zakonima”, rekao je Sajed Bozorg. Betty je time izgubila mogućnost da samostalno napusti zemlju jer je, prema iranskim zakonima, kao supruga Iranca bila vezana za njegovu dozvolu.
U narednih 18 meseci, Betty je bila izložena fizičkom i psihičkom zlostavljanju, a njena svakodnevica svela se na pokušaje da zaštiti ćerku i pronađe put do slobode. Shvativši da otvoreni otpor ne vodi nikuda, odlučila je da promeni strategiju. “Nakon dva meseca odlučila sam da me to neće izvući iz Irana i počela sam da budem fina prema svima”, ispričala je Betty. Strpljivo je gradila poverenje kod muževe porodice i okoline, što joj je omogućilo da povremeno izlazi sama i diskretno traži pomoć.
Krajem januara 1986. godine, dok je njen suprug bio odsutan, Betty je sa petogodišnjom ćerkom iskoristila priliku za bekstvo. Noseći samo najosnovnije stvari, uz pomoć krijumčara prešle su opasne planinske predele prema granici sa Turskom. “Od struka naniže bila sam potpuno paralizovana i dva muškarca su me prenela preko poslednje planine. Potpuno sam prepustila svoj život Bogu i verujem da nam je On pomogao”, ispričala je Betty o najtežim trenucima bekstva. Nakon dugog i iscrpljujućeg puta, uspele su da se vrate u Sjedinjene Američke Države.
Povratkom u Ameriku, Betty je okončala brak i posvetila život podizanju svesti o međunarodnim otmicama dece. Osnovala je humanitarnu organizaciju koja pomaže majkama u sličnoj situaciji i godinama je držala predavanja širom sveta. “Moram da ispričam svoju priču kako bih pokušala da zaštitim decu koju svakodnevno otimaju i odvode u strane zemlje”, naglasila je Betty.
Svoju priču pretočila je u knjigu “Ne bez moje ćerke”, koja je postala međunarodni bestseler i kasnije ekranizovana u filmu sa Sali Fild u glavnoj ulozi. Iako se poslednjih godina povukla iz javnosti, njen doprinos podizanju svesti o izazovima međunarodnih brakova i zaštiti prava žena ostaje neizbrisiv. Njena ćerka Mahtob izgradila je sopstveni život i nastavila da govori o iskustvima koja su obeležila njihovu porodicu.