Anđelka iz Prokuplja otkriva zašto je i posle decenija ponižavanja brinula o svojoj svekrvi do poslednjeg dana
Anđelka iz Prokuplja, danas penzionerka, odlučila je da podeli svoju životnu priču, koja govori o složenim porodičnim odnosima i ličnim vrednostima. Tokom 43 godine braka sa Branimirom, Anđelka je često bila na meti kritika i uvreda svoje svekrve Stojanke, koja je od početka nije prihvatila zbog njenog porekla i detinjstva bez oca.
“Nije iz kuće, odrasla bez oca… ko zna kakva je to familija”, priseća se Anđelka reči koje su je godinama bolele. Iako je imala podršku svog supruga i svekra, zbog mira u porodici i dece najčešće je prećutkivala uvrede i trudila se da održi sklad u zajednici.
Godine su prolazile, deca su odrasla i otišla na fakultet, a ubrzo nakon smrti svekra, Stojanka je ostala prikovana za krevet. U početku su dolazili rođaci i komšije, ali vremenom je briga o bolesnoj Stojanki ostala isključivo na Anđelki. Iako je imala mogućnost da potraži pomoć ili da se povuče, odlučila je da sama preuzme svu brigu.
“Niko me nije terao. Mogla sam da kažem da ne mogu, ali nisam želela da okrenem leđa ženi koja je tada bila nemoćna. To sam dugovala i svom mužu, deci, ali i sebi”, iskreno govori Anđelka.
Brinula je o svekrvi više od godinu dana, hranila je, kupala i bila uz nju tokom najtežih trenutaka. Tek tada je, kaže, doživela da Stojanka prizna svoju grešku. “Nisam bila dobra prema tebi”, tiho joj je rekla svekrva. Anđelka je samo odgovorila: “Neka, prošlo je.”
Danas, petnaest godina nakon smrti svekrve, Anđelka ističe da ne oseća gorčinu niti žaljenje. Smatra da je dala najbolji primer svojoj deci o tome šta znači oprost i očuvanje porodičnog dostojanstva. “Čovek ne bira kako će drugi prema njemu, ali bira kakav će on biti prema drugima”, kaže ona. Svojom pričom želi da podseti žene koliko je važno sačuvati sopstveni mir i integritet, čak i u najtežim porodičnim situacijama.