Pasivno pušenje ugrožava zdravlje najmlađih čak i pri kratkotrajnoj izloženosti, a novi duvanski proizvodi dodatno povećavaju opasnost
Deca u Srbiji su svakodnevno izložena duvanskom dimu, bilo da roditelji puše u zatvorenom prostoru ili pored otvorenog prozora, što nije dovoljno da ih zaštiti od štetnih posledica. Dr Nikola Piljić, predsednik Nacionalne inicijative nepušača Srbije, naglašava da ne postoji bezbedan nivo izloženosti pasivnom pušenju i da kratkotrajno udisanje duvanskog dima može izazvati ozbiljna oštećenja ne samo pluća, već i kardiovaskularnog, nervnog i imunog sistema kod dece.
Pored tradicionalnih cigareta, sve češće su u upotrebi novi duvanski i nikotinski proizvodi kao što su elektronske cigarete, uređaji za grejanje duvana i nikotinske kesice. Aerosoli koji se stvaraju njihovom upotrebom sadrže toksične i kancerogene supstance, koje kod dece mogu izazvati zapaljenske procese, oštećenje epitela disajnih puteva i slabljenje zaštitnih mehanizama. Deca izložena dimu i aerosolima imaju povećan rizik od bronhitisa, upale pluća, pogoršanja astme, alergijskih bolesti, ali i češćih infekcija srednjeg uha.
Pušenje može početi još tokom trudnoće, jer izloženost nikotinu, ugljen-monoksidu i drugim toksičnim materijama iz duvana dovodi do suženja krvnih sudova placente i smanjenja dotoka kiseonika do fetusa. Dr Piljić ističe: “Prestanak pušenja u trudnoći nije rizik, već naprotiv – svaka popušena cigareta predstavlja stres i rizik i za majku i za fetus.” Posledice mogu biti usporen rast, prevremeni porođaj, niska porođajna težina, poremećaji razvoja vitalnih organa i veći rizik od iznenadne smrti odojčeta.
Pasivno pušenje, odnosno nevoljno udisanje mešavine toksičnih materija koje drugi oslobađaju u prostor, naziva se i „prinudno pušenje“. Dr Piljić objašnjava: “Benzen, toluen i kadmijum imaju dokazano toksično i kancerogeno dejstvo čak i u nižim koncentracijama.” Kratkotrajna izloženost pasivnom pušenju može dovesti do oštećenja, jer čestice iz dima i aerosola brzo dospevaju u pluća i krvotok, gde izazivaju zapaljenja, oštećenje tkiva i narušavanje normalnih funkcija organizma. Štetni efekti nisu ograničeni samo na pluća, već mogu da utiču i na srce, krvne sudove i nervni sistem deteta.
Srbija se ubraja među zemlje sa najvišom prevalencijom pušenja, a zabrinjava i porast upotrebe novih duvanskih proizvoda među mladima. Dr Piljić upozorava da su deca najosetljivija grupa i da svako izlaganje duvanskom dimu ili aerosolima nosi ozbiljne zdravstvene rizike, pa nijedna mera poput provetravanja ili pušenja uz otvoren prozor nije dovoljna zaštita.