Genetika, nepravilno držanje i fizička aktivnost igraju važnu ulogu u razvoju i tretmanu skolioze kod mališana
Skolioza je najčešći deformitet kičme među decom i adolescentima, stanje gde kičmeni stub poprima zakrivljenost u obliku slova „C“ ili „S“. Dr Sanja Dimitrijević, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, ističe da je važno razlikovati loše držanje od pravih deformiteta kao što su skolioza i kifoza, i napominje da je nepravilno držanje sve češći problem u dečjem uzrastu. Ovaj deformitet najčešće se javlja tokom perioda ubrzanog rasta.
Roditelji često veruju da će nepravilnosti na kičmi nestati same od sebe kako dete raste ili da će bavljenje sportom rešiti problem. Ipak, dr Sanja Dimitrijević naglašava da ova uverenja nisu sasvim tačna. “Preopterećenje može nepovoljno delovati na kičmeni stub, pogotovo ako dete ima nedovoljnu fizičku aktivnost, ali ne predstavlja direktan uzrok skolioze”, navodi ona. Naučna istraživanja do sada nisu potvrdila direktnu vezu između težine školskog ranca i razvoja deformiteta kičme, ali dodatno opterećenje može pogoršati držanje, naročito kod dece koja nisu fizički aktivna.
Učestalost deformiteta kičme u opštoj populaciji iznosi oko pet odsto na svetskom nivou. U Srbiji, precizni podaci ne postoje jer još uvek nije razvijen organizovani školski skrining sa sistematskim praćenjem dece. Uzroci lošeg držanja i deformiteta kičme su višestruki, a osim nedostatka fizičke aktivnosti, značajni faktori su gojaznost i sedentaran način života.
Genetika takođe igra ključnu ulogu u razvoju skolioze. Dr Dimitrijević naglašava: “Naučna istraživanja potvrđuju da određene genetske promene mogu doprineti pojavi, naročito progresivnih oblika skolioze.” U nekim zemljama primenjuju se i genetička testiranja kod dece sa blagim oblicima skolioze radi procene rizika od napredovanja. Ako jedan ili oba roditelja imaju skoliozu, veća je verovatnoća da će je razviti i dete. Zbog toga roditelji često dovode decu na pregled i pre pojave prvih simptoma, iz sopstvenog iskustva sa ovim oboljenjem.
Skolioza u većini slučajeva ne izaziva bol, što može otežati rano prepoznavanje. Ključna je redovna kontrola i pažljivo posmatranje držanja deteta kako bi se deformitet otkrio u što ranijoj fazi. Pravovremeno uvođenje fizikalne terapije i adekvatnih vežbi može značajno pomoći u usporavanju ili zaustavljanju napredovanja skolioze. Važno je razumeti da ni rast ni samostalno bavljenje sportom nisu dovoljni da isprave postojeći deformitet, već je potrebno stručno vođeno lečenje.