Rani simptomi ove bolesti često ostaju neprimećeni, a gojaznost i insulinska rezistencija su među glavnim uzrocima
Deca i adolescenti sve češće se suočavaju sa dijabetesom tipa 2, oboljenjem koje je do nedavno bilo gotovo isključivo vezivano za odraslu populaciju. Primećuje se da rane kod mališana sporo zarastaju, a česte su i kožne promene i infekcije, što može ukazivati na ozbiljan zdravstveni problem koji zahteva medicinsku terapiju.
Prema podacima, jedan od tri gojazna dečaka i dve od pet gojaznih devojčica tokom života mogu razviti dijabetes tipa 2. Ova bolest u detinjstvu često prolazi bez jasnih simptoma i otkriva se slučajno, najčešće tokom rutinskih laboratorijskih analiza. Ipak, postoje znaci koji mogu ukazati na problem, među kojima su česte infekcije kože i sluzokože, dugotrajne genitalne infekcije i sporo zarastanje rana.
Klasični simptomi dijabetesa tipa 2 kod dece uključuju učestalo mokrenje, posebno noću, pojačanu žeđ, povećan apetit, hronični umor, gubitak telesne mase, trnjenje ekstremiteta, zamagljen vid i promene raspoloženja. Dodatni znaci mogu biti gojaznost, povišen krvni pritisak, akantoza (tamne promene na koži) i sindrom policističnih jajnika kod devojčica. Dijagnoza se postavlja na osnovu analize glukoze u krvi i testa tolerancije na glukozu.
Glavni uzrok nastanka bolesti je insulinska rezistencija – smanjena osetljivost organizma na insulin. Kod dece i adolescenata dijabetes tipa 2 najčešće se javlja između 10. i 19. godine, a posebno je izražen tokom puberteta kada se osetljivost na insulin dodatno smanjuje. Već u trenutku postavljanja dijagnoze, veliki deo ćelija koje proizvode insulin može biti oštećen, što otežava lečenje.
Ova bolest često ima agresivniji tok kod dece nego kod odraslih, a komplikacije mogu nastati već nekoliko godina nakon postavljanja dijagnoze. Najčešće komplikacije su kardiovaskularne bolesti, hipertenzija, dislipidemija, masna jetra i hronične upale. Što se bolest ranije javi, to je veći rizik od ozbiljnih posledica u mlađem životnom dobu.
Gojaznost je jedan od najvažnijih faktora rizika za razvoj dijabetesa tipa 2 kod dece, ali i najčešća hronična bolest u ovom uzrastu. Pored dijabetesa, gojaznost može dovesti do metaboličkog sindroma, respiratornih problema, ortopedskih poremećaja, smanjenog kvaliteta života i problema sa psihičkim zdravljem, uključujući depresiju i nisko samopouzdanje.
Usvajanje zdravih životnih navika još u detinjstvu, kao što su uravnotežena ishrana i redovna fizička aktivnost, može značajno smanjiti rizik od razvoja dijabetesa tipa 2. Stručnjaci preporučuju obroke bogate voćem, povrćem i integralnim žitaricama, uz ograničavanje unosa šećera i zasićenih masti.