Njihova priča o porodičnoj toplini, kompromisima i pravim vrednostima inspiriše žene širom Srbije
Vesna, umetnica i penzionisana učiteljica, i Branislav Platiša, poznati glumac, već 45 godina zajedno grade život ispunjen ljubavlju i uzajamnim poštovanjem. Svoju zajednicu započeli su još kao studenti u Beogradu, a sudbonosni susret dogodio se zahvaljujući jednostavnoj potrebi: Branislav je potražio Vesnu da mu otkuca seminarski rad. Prvi izlazak imali su na Dan oslobođenja Beograda, 20. oktobra, a od tada su nerazdvojni.
Prvi izazovi stigli su odmah, kada je Vesnina baka otvoreno izrazila sumnju u Branislava jer tada nije imao posao ni završenu vojsku. Ipak, vremenom je postao voljeni član porodice. Najveći deo zajedničkog života proveli su u stanu od samo 16 kvadrata u Niškoj ulici na Vračaru. U tom malom prostoru sa dvoje dece i psom, uspeli su da izgrade dom pun topline i da ugoste i do 70 ljudi na porodičnim slavama. “Mi tih 16 kvadrata nismo smatrali kao minus. Ogledala su nam širila prostor, a gosti su često greškom ulazili u ormar umesto u toalet”, kroz smeh se priseća Branislav.
Vesna ističe da su upravo iskren razgovor, međusobno razumevanje i zajedničke vrednosti bili ključ sreće, bez obzira na veličinu stana ili materijalne prilike. “Nije prostor taj koji je primaran. Ako sa nekim možeš otvoreno da pričaš o svemu i ako suštinski isto mislite, sve ostalo je zanemarljivo”, objašnjava Vesna.
Kroz godine, naučili su važnost kompromisa i davanja prostora partneru. Prisećajući se perioda kada je Branko odlučio da ponovo vozi motor, Vesna je mudro reagovala: “Branislave, znaš, ja volim naš motor.” Oboje su saglasni da je za dobar brak važno dati vremena jedno drugom da se prilagode promenama.
Kao učiteljica, Vesna je decu i učenike učila da prava dolaze uz obaveze, dok Branko smatra da današnje žene ne treba da budu same u svemu: “Možeš, ali ne treba da budeš sama.”
Danas su popularni i na društvenim mrežama, gde sa puno humora dele fragmente svakodnevice. Kada ih pitaju za tajnu dugovečnog braka, Vesna poručuje: “Najveća zabluda je da nekog možemo da promenimo. Samo možemo da pristanemo na nečije mane.” Branko dodaje da je iskreno izvinjenje ključ: “Na tebi je da priznaš grešku i kažeš ‘izvini’, a oprost potom dolazi lako.”
Na kraju, Vesna sa osmehom sumira: “U šali kažem da sam ubila čoveka, već bih izašla iz zatvora! Tamo bih opismenjavala zatvorenike, pa bi me pustili ranije zbog dobrog vladanja!” Njihova priča podseća nas da je prava sreća u malim stvarima, iskrenosti i ljubavi koju svakodnevno gradimo.