Mladić iz Šapca odrastao između dva sveta, danas uživa u životu u Beogradu i neguje oba svoja porekla
Aleksandar Čen (25), mladić iz Šapca sa kinesko-srpskim korenima, živi i radi u Beogradu, gde se trudi da spoji najbolje iz obe kulture koje nosi iz porodice. Njegova majka je Srpkinja, a otac Kinez, a detinjstvo mu je prošlo između Srbije i Kine, što je oblikovalo njegov pogled na svet i svakodnevne navike.
Aleksandar je rođen u Šapcu, gde je njegova majka odrasla, dok je njegov otac u tom gradu otvorio kinesku radnju. Upravo tamo su se Aleksandrovi roditelji i upoznali. Do pete godine živeo je u Srbiji, nakon čega se sa porodicom preselio u Kinu, gde je proveo veći deo detinjstva. O školovanju u Kini Aleksandar kaže: „Ustaješ oko šest, časovi traju gotovo ceo dan, a često se i spava u školi. Slobodno vreme je retkost, čak se i vikendom priprema gradivo za sledeću nedelju.“
Povratak u Srbiju usledio je kada je imao 19 godina, prvenstveno zbog želje njegove majke da bude bliže porodici. Iako je prelazak iz jedne sredine u drugu bio izazovan, Aleksandar se brzo uklopio i stekao prijatelje u Beogradu i Šapcu. „Ljudima je bilo čudno što Kinez tečno govori srpski, ali meni to nikada nije smetalo“, iskreno govori Aleksandar.
Danas radi u porodičnom restoranu i živi u Beogradu, gde uživa u jednostavnim svakodnevnim stvarima – od šetnji do druženja sa prijateljima. Devojku, Novosađanku, upoznao je spontano u kafiću i njih dvoje često zajedno provode slobodno vreme. Za srpske devojke ima samo reči hvale: „Srpkinje su otvorenije, vole da pričaju i lakše se povezuješ sa njima. To mi mnogo prija.“
Kada je reč o hrani, Aleksandar ne pravi razliku – uživa i u srpskim i u kineskim specijalitetima. „Najviše volim pljeskavicu, ćevape, sarmu i jagnjetinu, a volim i da popijem rakiju. Od kineskih jela izdvajam slatko-kiselu svinjetinu i ribu na pari“, objašnjava.
Veliki je ljubitelj sporta, posebno košarke i tenisa. Prati NBA ligu, navija za Nikolu Jokića, a ne propušta ni mečeve Novaka Đokovića. Ističe da su i u Kini sportovi veoma popularni, posebno košarka i fudbal.
Iako se često susreće sa pitanjem kojoj kulturi više pripada, Aleksandar smatra da je odgovor jednostavan: „Jedno i drugo. Sa Srbima sam kao Srbin, sa Kinezima kao Kinez.“ Iako mu Kina nedostaje, svoju budućnost vidi u Srbiji, gde želi da razvija porodični posao i jednog dana otvori sopstveni restoran.