Njihova zajednička snaga prevazišla je siromaštvo, selidbe i porodične izazove, dok su zajedno gradili dom i porodicu
Popadija Ivana Popović i njen suprug, sveštenik Predrag Popović, svoju ljubavnu priču započeli su neočekivano i skromno u Beogradu. Njihov prvi susret desio se u studentskom domu na Karaburmi, gde je Ivana, ne sluteći, privukla pažnju budućeg muža dok je tresla krpu kroz prozor. Od tog trenutka, Predrag je godinu dana strpljivo osvajao njeno poverenje, verujući da prava ljubav zahteva vreme i posvećenost. Zanimljivo, njihov prvi izlazak nije bio tipičan – ručali su pasulj u studentskoj menzi, a zatim prošetali do obližnjeg groblja, gde je Predrag Ivani poklonio ružu i simbolično je zaprosio. Upravo ta jednostavnost i iskrenost postali su temelj njihove veze.
Od studentskih dana do porodične stabilnosti
Iako su prvi zajednički trenuci bili daleko od glamura, snaga njihove ljubavi vremenom je rasla. Tokom dvadeset godina braka, prošli su kroz četrnaest selidbi, dobili troje dece i suočili se sa mnogim izazovima. Ivana se seća početka sa smeškom: “Ja čak nisam ni jela taj pasulj. Gledala sam njega i uživala u tome kako jede. Na groblju mi je poklonio ružu i pitao šta očekujem od muškarca. Odgovorila sam: ‘Ljubav i poštovanje.’ Rekao je da ću to i imati.” Na taj dan, 23. juna, nastala je njihova posebna povezanost.
Savladavanje prepreka i oslanjanje jedno na drugo
Osim toga, njihova priča nije bila jednostavna. Ivana i Predrag su često živeli skromno, ponekad tražeći i socijalnu pomoć. Ipak, nisu dozvolili da siromaštvo ugrozi njihovu sreću. “Bili smo veoma siromašni, ali sam sve nosio dostojanstveno. Kada je Ivana pošla sa mnom, nisam imao ništa. Rekla mi je: ‘Imam samo tebe.’ To me je obavezalo za ceo život”, ispričao je Predrag. Takođe, kroz godine, oboje su se menjali i zajedno sazrevali. Ivana ističe: “Ponosna sam što imam vođu koga pratim. To je privilegija koja je učinila naš brak uspešnim.”
Porodična snaga u teškim trenucima
Jedan od najtežih perioda bio je kada im je sin Petar rođen prevremeno i borio se za život. I tada su ostali povezani, verujući da će zajedništvo i vera prevazići sve teškoće. Ivana se priseća: “Gledala sam Petra u inkubatoru i osećala da mu treba moja snaga. Nisam sumnjala da će preživeti.” Danas, njihova deca – Petar, Pavle i Teodora – predstavljaju izvor ponosa i radosti. Na kraju, bračni par Popović poručuje: “Brak je dvosmerna ulica. Ako oboje misle jedno na drugo, uspeće.” Njihova priča podseća da su ljubav, razumevanje i uzajamna podrška najvažniji temelji svakog snažnog partnerstva.