Pravovremeno praćenje visine može pomoći u ranom otkrivanju poremećaja rasta kod najmlađih
Poremećaji rasta kod dece često ostaju neprepoznati, iako se prvi znaci mogu primetiti već u najranijem uzrastu. U Srbiji se najveći deo rasta, čak 85 odsto, dešava pre puberteta, dok pubertet donosi oko 15 odsto ukupnog rasta. Zbog toga je važno da se roditelji i pedijatri posvete redovnom merenju visine dece, kako bi eventualne promene bile uočene na vreme.
Stručnjaci ističu da roditelji mogu kod kuće pratiti rast deteta jednostavnim obeležavanjem visine na vratima i poređenjem sa vršnjacima. Posebnu pažnju treba obratiti na to menja li dete garderobu očekivanom dinamikom, jer i to može biti pokazatelj urednog napredovanja.
Period upisa u prvi razred je ključan za otkrivanje poremećaja rasta, jer tada sistematski pregledi omogućavaju da se uoče odstupanja koja ranije nisu bila primećena. Olga Davidović, predsednica udruženja „Horast“, naglašava: „Upravo u tom uzrastu mogu da se uoče odstupanja koja su ranije prolazila neprimećeno. Zato apelujemo na roditelje da obrate pažnju na to koliko njihovo dete raste, ali i da ne ignorišu signale kao što je sporije menjanje garderobe. Rano prepoznavanje problema je ključno, jer omogućava pravovremenu dijagnostiku i veće šanse da terapija da dobre rezultate.“
Trenutno u Srbiji oko 2.500 dece prima terapiju hormonom rasta, koji osim što podstiče rast kostiju, ima značajnu ulogu u metabolizmu, imunitetu i radu srca. Očekuje se da dete godišnje poraste četiri do pet centimetara. Ako se primeti usporavanje, preporučuje se poseta endokrinologu.
Milica Matić iz Beograda podelila je svoje iskustvo: njen sin, koji je rođen prevremeno i odrastao sitniji od vršnjaka, tek je tokom pregleda zbog drugih tegoba upućen na proveru rasta. „Na pregledu je prvi put otvoreno rekao koliko ga to pogađa, da se oseća loše jer je nizak i da ga druga deca zadirkuju. To je bio trenutak kada smo shvatili koliko je problem ozbiljan. Nakon testiranja, ustanovljen je deficit hormona rasta i odmah je započeta terapija. Važno mi je da naglasim da nije imao nikakve nuspojave, normalno je živeo, razvijao se i rastao. Tokom terapije porastao je više od 40 centimetara“, ispričala je Milica.
Njena ćerka je u početku rasla normalno, ali je kasnije došlo do naglog gojenja i usporavanja rasta. „Na preporuku lekara krenuli smo u ispitivanja pa je na kraju i kod nje potvrđen problem i uvedena terapija. Prva godina terapije dala je odlične rezultate, porasla je više od 10 centimetara. Iz mog iskustva, najvažnije je da roditelji prate dete i veruju svojoj intuiciji. Ako dete raste manje od pet centimetara godišnje, treba se obratiti lekaru i tražiti uput za endokrinologa. Moj savet je da ne odustaju. O ovome se nedovoljno govori, a problem je češći nego što mislimo. Rano otkrivanje je ključno, jer terapija daje najbolje rezultate kada se započne na vreme“, savetuje Milica Matić.
Rast deteta je jedan od najboljih pokazatelja njegovog zdravlja i uhranjenosti. Nizak rast može ukazivati na ozbiljne zdravstvene probleme, poput nedostatka hormona rasta, što može imati posledice po razvoj kostiju, mišića, metabolizam, imunitet i kardiovaskularni sistem. Nažalost, poremećaji rasta se često otkrivaju kasno, jer su sistematski pregledi ređi nego ranije, a razmak između merenja može biti prevelik. Pravovremena dijagnostika i rana terapija su ključni za zdrav razvoj svakog deteta.