Kardiolog otkriva kako jednostavna vežba disanja može pomoći u kontroli hipertenzije za manje od dva minuta dnevno
Povišen krvni pritisak, poznat i kao hipertenzija, predstavlja ozbiljan zdravstveni problem koji najčešće ne pokazuje jasne simptome, pa ga s razlogom nazivaju „tihim ubicom“. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, više od 1,4 milijarde ljudi širom sveta živi sa hipertenzijom, a žene srednjih i starijih godina posebno su izložene ovom riziku. Kontrola krvnog pritiska je od suštinskog značaja za prevenciju srčanih i moždanih udara, a na sreću, postoje jednostavni načini koji mogu pomoći u svakodnevnom životu.
Iskusni kardiolog dr Sanjay Bhojraj iz Kalifornije, sa više od dvadeset godina rada u oblasti kardiologije, ističe da nervni sistem ima značajnu ulogu u regulaciji pritiska, što se često zanemaruje. On savetuje da se, pored izbalansirane ishrane i smanjenog unosa soli, u svakodnevnu rutinu uvrsti i jednostavna tehnika svesnog disanja, koja može doneti rezultate već za manje od dva minuta dnevno. „Najbrži prirodni način za snižavanje krvnog pritiska traje manje od dva minuta. Umesto da posegnem za kafom kada sam pod stresom, primenjujem kontrolisano disanje“, rekao je dr Bhojraj.
Ključ ove metode leži u produženom izdahu, što direktno utiče na vagusni nerv i pomaže telu da se smiri. Pravilnom primenom ove vežbe disanja, žene mogu brzo da utiču na svoj autonomni nervni sistem, što dovodi do opuštanja krvnih sudova i smanjenja krvnog pritiska. Tehnika se izvodi na sledeći način: udahnite kroz nos četiri sekunde, a zatim polako izdahnite kroz usta u trajanju od šest do osam sekundi. Ovaj ciklus se ponavlja neprekidno dva minuta.
Produženi izdah pojačava aktivnost vagusnog nerva i smanjuje dejstvo simpatičkog nervnog sistema, koji je odgovoran za stresnu reakciju u telu. Kada se telo opusti, krvni sudovi se šire, a otpor u cirkulaciji opada, što može dovesti do smanjenja sistolnog pritiska u vrlo kratkom roku.
Naučna istraživanja potvrđuju efikasnost ove tehnike. Studije su pokazale da redovno praktikovanje sporog i svesnog disanja može smanjiti sistolni krvni pritisak za 5 do 10 mmHg, što je uporedivo sa efektima nekih početnih medicinskih mera. Dr Bhojraj naglašava da su faktori kao što su gojaznost, insulinska rezistencija i prevelik unos soli i dalje važni, ali da ne treba zanemariti moć nervnog sistema kada je reč o regulisanju pritiska. „Krvni pritisak je i signal koji naš nervni sistem šalje telu. Ako naučimo da ga regulišemo, rezultati mogu biti iznenađujuće brzi“, ističe dr Bhojraj.
Za žene koje su izgubile višak kilograma, a pritisak im i dalje ne pada, ova tehnika može biti dodatna podrška u svakodnevnoj borbi sa hipertenzijom. Pravilno disanje nije zamena za lekove ili savete lekara, ali predstavlja jednostavan korak ka boljoj kontroli zdravlja. Za tačnu dijagnozu i individualni savet obavezno se obratite svom izabranom lekaru.