Demencija pogađa više od 140.000 ljudi u Srbiji, a žene su posebno izložene riziku zbog dužeg životnog veka i većih izazova u nezi
Demencija je ozbiljan zdravstveni problem koji sve češće pogađa stariju populaciju, naročito žene. Procenjuje se da u Srbiji trenutno više od 140.000 osoba živi sa nekim oblikom demencije, uključujući Alchajmerovu bolest. S obzirom na to da žene žive duže od muškaraca, one češće obolevaju i preuzimaju ulogu negovateljki, što dodatno utiče na njihovo zdravlje i kvalitet života.
Demencija nije samo gubitak pamćenja, već sindrom koji utiče na čitavo telo. Oštećenje mozga vremenom zahvata i osnovne životne funkcije, kao što su disanje, gutanje i pokreti, zbog čega bolest postupno slabi čitav organizam. Iako napredak medicine omogućava ranije prepoznavanje i bolje upravljanje simptomima, izlečenje još nije moguće.
Najčešći uzrok smrti kod osoba sa demencijom je upala pluća, posebno tzv. aspiraciona upala pluća, kada hrana ili tečnost dospeju u pluća zbog problema sa gutanjem. “Kada demencija zahvati delove mozga zadužene za refleks kašlja i kontrolu gutanja, povećava se rizik od ozbiljnih infekcija”, objašnjava dr Jelena Petrović, specijalista neurologije. Ove infekcije često prolaze neprimećene jer osoba ne može da saopšti simptome ili ih porodica ne prepozna na vreme.
Glad i dehidratacija su još jedan čest problem u uznapredovalim fazama bolesti. Zbog smanjenog osećaja gladi i žeđi, kao i teškoća sa žvakanjem i gutanjem, osobe sa demencijom mogu uneti nedovoljno hrane i tečnosti. To dodatno slabi imuni sistem i povećava rizik od komplikacija. “Važno je obratiti pažnju na redovno unošenje vode i prilagoditi ishranu tako da bude što jednostavnija za konzumaciju”, savetuje dr Petrović.
Infekcije mokraćnih puteva su takođe česte kod žena sa demencijom, posebno zbog inkontinencije i otežane lične higijene. Ako infekcija ostane nelečena, može prerasti u sepsu, što je stanje opasno po život. Osim toga, demencija otežava kontrolu drugih hroničnih bolesti kao što su dijabetes ili visok krvni pritisak, jer obolele osobe mogu zaboraviti da uzmu terapiju ili odu na kontrolu.
Za žene koje se brinu o članovima porodice sa demencijom, stručnjaci preporučuju redovan kontakt sa izabranim lekarom, uključivanje u grupe podrške i edukaciju o prepoznavanju rizičnih simptoma. “Negovateljke često zaborave na sopstvene potrebe i zdravlje, ali je važno da pronađu vreme i podršku za sebe”, ističe dr Petrović.
Ako primetite promene u ponašanju, otežano gutanje, smanjen unos hrane ili tečnosti, ili znakove infekcije kod osobe sa demencijom, obavezno se obratite lekaru. Pravilna nega, strpljenje i razumevanje mogu poboljšati kvalitet života i obolelih i njihovih porodica.
Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.