Dugotrajna briga može negativno uticati na creva, metabolizam masti i povećati rizik od povišenog holesterola kod žena
Hronična zabrinutost je sve češća pojava među ženama, posebno onima između 30 i 60 godina koje se svakodnevno suočavaju sa brojnim obavezama i pritiscima. Iako je umerena briga deo normalnog života i može podstaći odgovorno ponašanje, dugotrajni osećaj napetosti može imati ozbiljne posledice po zdravlje. Novo razumevanje pokazuje da hronični stres i zabrinutost utiču ne samo na psihičko, već i na fizičko blagostanje, naročito na rad creva, metabolizam masti i nivo holesterola u krvi.
Kada organizam duže vreme percipira stres, aktivira se takozvani odgovor „bori se ili beži“, što znači da telo oslobađa hormone kao što su adrenalin i kortizol. Ovi hormoni pripremaju telo za brzu reakciju, ali ukoliko su prisutni u dužem periodu, mogu izazvati poremećaje u varenju, česte bolove u stomaku, nadutost, ali i utiču na razlaganje i skladištenje masti. Kod žena ovo može dovesti do poremećaja u crevima, kao što su sindrom iritabilnog creva ili gastritis, a takođe mogu nastati i problemi sa regulacijom telesne težine.
Osim toga, stručnjaci ukazuju da hronična zabrinutost može uzrokovati povećanje holesterola i triglicerida, što predstavlja dodatni rizik za srce i krvne sudove. „Stres dovodi do hormonskih promena koje remete metabolizam masti, pa se kod nekih pacijentkinja beleži nagli skok holesterola“, navodi dr Milica Petrović, specijalista interne medicine. Simptomi povezani sa produženim stresom uključuju ubrzan rad srca, glavobolje, napetost u mišićima, ali i probleme sa spavanjem, koncentracijom i osećajem umora.
Za žene je važno da obrate pažnju na signale svog tela i ne ignorišu promene, posebno ako su često zabrinute ili osećaju simptome probavnih smetnji i umora. Prevencija je ključna: redovno vežbanje, zdrava ishrana bogata vlaknima i zdravim mastima, kao i tehnike opuštanja poput joge ili meditacije, mogu pomoći u snižavanju stresa i zaštiti zdravlja creva i srca. „Preporučujem da žene odvoje vreme za relaksaciju, razgovor sa prijateljima ili stručnjakom za mentalno zdravlje ukoliko osećaju da ne mogu same da se izbore sa brigama“, savetuje dr Petrović.
Ukoliko primetite trajne tegobe, kao što su problemi sa varenjem, povišen krvni pritisak ili stalni osećaj napetosti, obavezno se obratite lekaru radi precizne dijagnoze i adekvatnog saveta. Samo stručnjak može proceniti sve faktore rizika i predložiti odgovarajući tretman.