Nedostatak ili višak hranljivih materija može oslabiti imunitet, smanjiti energiju i uticati na plodnost žena svih uzrasta
Neuhranjenost je stanje kada telo ne dobija dovoljno ili dobija previše hranljivih materija potrebnih za normalno funkcionisanje, što može pogoditi žene svih životnih doba. Ovaj problem se javlja kada ishrana nije uravnotežena, bilo zbog nedostatka kalorija, proteina, vitamina ili minerala, ili zbog prekomernog unosa određene hrane.
Žensko telo ima posebne potrebe u različitim fazama života – od puberteta, preko trudnoće, do menopauze. Neuhranjenost može imati ozbiljne posledice na zdravlje, uključujući umor, slabost, smanjenju otpornost na infekcije i probleme sa plodnošću. Prema rečima dr Ane Petrović, specijaliste ishrane: “Nedostatak esencijalnih nutrijenata utiče na skoro svaki organ u ženskom telu, posebno u periodima kada su potrebe povećane, kao što su trudnoća ili dojenje.”
Postoje četiri glavna oblika neuhranjenosti: nedostatak hranljivih materija (klasična neuhranjenost), nedostatak makronutrijenata (proteina, masti, ugljenih hidrata), nedostatak mikronutrijenata (vitamina i minerala) i preuhranjenost, odnosno prekomeran unos hrane ili pojedinih nutrijenata. Svaki od ovih oblika može izazvati različite zdravstvene probleme, od gubitka mišićne mase i slabosti, preko poremećaja ciklusa, do povećanog rizika od hroničnih bolesti.
Simptomi neuhranjenosti kod žena mogu biti umor, vrtoglavica, slabost, poremećaji raspoloženja i opadanje kose. Ako je neuhranjenost izražena, može doći do problema sa zarastanjem rana, smanjenja mišićne mase, pogoršanja pamćenja i koncentracije, kao i poremećaja menstrualnog ciklusa i smanjenja plodnosti. Posebno je važno obratiti pažnju na ishranu tokom trudnoće, jer neuhranjenost može uticati i na zdravlje deteta u kasnijem životu.
“Neuhranjenost može da oslabi imuni sistem žene, povećava rizik od infekcija i usporava oporavak posle bolesti”, ističe dr Petrović. Ona savetuje da žene obrate pažnju na raznovrsnu i uravnoteženu ishranu, uz dovoljan unos svežeg voća, povrća, integralnih žitarica, zdravih masti i proteina. U slučaju sumnje na neuhranjenost, važno je obratiti se lekaru kako bi se utvrdio tačan uzrok i započelo odgovarajuće lečenje.
Praktični saveti uključuju redovno praćenje telesne mase, pažljivo planiranje obroka i konsultacije sa stručnjakom za ishranu, posebno u periodima većih fizioloških potreba, kao što su trudnoća, dojenje ili menopauza. Uvek se preporučuje da se za tačnu dijagnozu i savet obratite lekaru.