Iznenadan bol u zadnjem delu butine može ukazivati na povredu, a pravilno prepoznavanje je ključno za žene svih uzrasta
Povrede zadnje lože sve su češće među ženama koje se bave sportom, rekreativnim trčanjem ili fizičkom aktivnošću, ali se mogu desiti i tokom svakodnevnih aktivnosti kao što su brzo hodanje ili igranje sa decom. Ovaj zdravstveni problem posebno pogađa žene starosti od 20 do 55 godina, a važno je znati kada je reč o običnoj upali mišića, a kada o ozbiljnijoj povredi koja zahteva pažnju.
Zadnja loža je skup od tri mišića na zadnjoj strani butine – semitendinozus, semimembranozus i biceps femoris. Oni su odgovorni za savijanje kolena i stabilnost prilikom hodanja ili trčanja. Povreda može nastati naglim pokretom, izostankom zagrevanja ili prevelikim naporom, a češće se javlja kod onih koje nisu redovno fizički aktivne ili su tek počele sa treninzima.
Najčešći simptom povrede zadnje lože je nagli, snažan bol u zadnjem delu butine, neretko praćen otokom, osetljivošću na dodir i otežanim savijanjem kolena ili hodom. U težim slučajevima, bol može biti toliko izražen da je svakodnevno kretanje znatno otežano. Kod blažih oblika, javlja se nelagodnost i blagi otok, dok ozbiljnije povrede mogu dovesti do pojave modrica i nemogućnosti oslanjanja na nogu.
Važno je razlikovati povredu od obične upale mišića. Upala se razvija postepeno, često dan-dva nakon fizičkog napora, i obično se povlači posle nekoliko dana odmora. Povreda zadnje lože nastaje naglo, izaziva oštar bol i značajno ometa pokretljivost. “Ako bol ne prolazi nakon nekoliko dana mirovanja ili se pogoršava pri svakom pokretu, preporučujem da se odmah obratite lekaru”, savetuje dr Ana Petrović, specijalista fizikalne medicine.
Prepoznavanje stepena povrede je važno za dalji oporavak. Blaga istegnuća podrazumevaju minimalan otok i bol, umerena uključuju delimično pucanje mišića i pojavu modrica, dok su najteže povrede praćene potpunim pucanjem mišića i nemogućnošću hoda. Dijagnoza se postavlja kliničkim pregledom, a u težim slučajevima i ultrazvukom ili magnetnom rezonancom.
Lečenje podrazumeva odmor, stavljanje hladnih obloga, podizanje noge i blagu kompresiju. Uzimanje lekova protiv bolova treba biti isključivo po preporuci lekara. Kada bol popusti, uvode se lagane vežbe istezanja i jačanja mišića, uz stručno vođenje. “Fizikalna terapija može značajno ubrzati oporavak i sprečiti ponovne povrede”, naglašava dr Petrović.
Za žene koje žele da smanje rizik od povreda, preporučuje se redovno zagrevanje pre fizičke aktivnosti, postepeno povećavanje intenziteta vežbanja i jačanje mišića nogu. Ako se bol ili otok ne povuku nakon nekoliko dana, ili postoji nemogućnost oslonca na nogu, neophodno je javiti se lekaru radi precizne dijagnoze i terapije.
Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.