Simptomi, uzroci i mogućnosti lečenja ovog retkog poremećaja važni su posebno za žene koje osećaju zamor ili otežano disanje
Paraliza dijafragme je neuobičajen zdravstveni problem koji pogađa žene i muškarce svih uzrasta, ali se posledice često mogu osetiti tokom svakodnevnih aktivnosti, naročito kod žena koje su fizički aktivne ili imaju prethodne zdravstvene tegobe. Ovaj poremećaj podrazumeva gubitak ili smanjenje funkcije dijafragme, glavnog mišića za disanje, što može dovesti do otežanog disanja i bržeg zamaranja, čak i u stanju mirovanja.
Dijafragma je mišić u obliku kupole smešten između grudne i trbušne duplje. Njena osnovna uloga je omogućavanje širenja pluća prilikom svakog udaha i izdaha, čime se obezbeđuje dovoljna količina kiseonika za celo telo. Kada dijafragma ne funkcioniše zbog povrede ili bolesti, smanjuje se prostor za širenje pluća, što otežava disanje i može izazvati hronični umor, glavobolje, plavičaste usne i probleme sa snom.
Paraliza dijafragme najčešće nastaje kao posledica povrede freničnog nerva, koji kontroliše pokrete dijafragme. Uzroci mogu biti saobraćajne nesreće, sportske povrede, operacije u predelu grudnog koša, ali i neurološke bolesti poput amiotrofične lateralne skleroze ili multiple skleroze. “Kada frenični nerv ne funkcioniše pravilno, dijafragma ostaje podignuta i smanjuje prostor za širenje pluća, zbog čega je disanje otežano”, objasnila je dr Stefani Vorel, torakalni hirurg.
Kod žena sa jednostranom paralizom dijafragme, simptomi su često blaži, ali mogu uključivati nedostatak daha pri fizičkom naporu i brzo zamaranje. Obostrana paraliza je ređa, ali ozbiljnija, jer može dovesti do značajnih problema sa disanjem, posebno tokom noći. Dodatni simptomi su osećaj gušenja, slabljenje glasa i teškoće sa spavanjem.
Dijagnostikovanje ovog stanja zahteva pažljiv klinički pregled i posebne testove, poput snimanja dijafragme u toku disanja (tzv. sniff test), analize funkcije pluća i, po potrebi, laboratorijskih analiza krvi da bi se proverio nivo kiseonika.
Lečenje zavisi od uzroka i težine poremećaja. “Ako je nerv samo privremeno oštećen, postoji mogućnost oporavka bez dodatnih intervencija”, navodi dr Vorel. U određenim slučajevima koristi se minimalno invazivna hirurška procedura ili električna stimulacija dijafragme kako bi se poboljšala njena funkcija. Vežbe disanja i fizikalna terapija mogu pomoći u lakšim oblicima.
Za žene koje primete trajno otežano disanje, neobjašnjiv zamor ili promene boje usana i prstiju, preporučuje se da potraže savet lekara. Rana dijagnostika i odgovarajuće lečenje mogu značajno poboljšati kvalitet života.
Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.