Nepravilna funkcija štitne žlezde često dovodi do promena raspoloženja, anksioznosti i problema sa koncentracijom kod žena svih uzrasta
Poremećaji štitne žlezde, kao što su hipotireoza i hipertireoza, sve češće pogađaju žene različitih starosnih grupa. Ova žlezda, smeštena u predelu vrata, ima ključnu ulogu u regulaciji hormona koji utiču na mnoge telesne funkcije, uključujući i mentalno zdravlje. Promene u funkcionisanju štitne žlezde mogu izazvati ne samo fizičke simptome, već i izražene emocionalne i kognitivne poteškoće.
Žene koje se suočavaju sa problemima štitne žlezde često primećuju promene raspoloženja, razdražljivost, anksioznost, pa čak i depresiju. Ovo stanje može biti posebno izraženo kod onih sa hipertireozom (pojačana funkcija štitne žlezde) i hipotireozom (smanjena funkcija štitne žlezde). U ovom periodu, česta je pojava brzih promena raspoloženja, osećaja umora, gubitka energije, ali i problema sa koncentracijom i pamćenjem.
Endokrinolog dr Ana Simić ističe: “Emocionalni simptomi kod poremećaja štitne žlezde često su podjednako izraženi kao i fizički. Pacijentkinje se žale na pojačanu nervozu, nesanicu, osećaj tuge i smanjenu sposobnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti.”
Osim promena u raspoloženju, žene sa smanjenom funkcijom štitne žlezde mogu iskusiti tzv. moždanu maglu, što podrazumeva probleme sa koncentracijom, kratkotrajno zaboravljanje i smanjen interes za uobičajene aktivnosti. Ovi kognitivni simptomi mogu izazvati zabrinutost, ali, kako navode lekari, retko su trajnog karaktera ako se poremećaj štitne žlezde pravovremeno prepozna i leči.
Hormonske promene koje prate disfunkciju štitne žlezde direktno utiču na funkcionisanje mozga, što može rezultirati psihološkim simptomima. Brze oscilacije hormona posebno su izražene kod hipertireoze, a stabilizacija hormona je ključan korak u smanjenju emocionalnih tegoba. Takođe, neki lekovi koji se koriste u terapiji mogu imati uticaj na mentalno stanje, pa je važno obavestiti lekara o svim promenama koje primetite.
Stres igra značajnu ulogu u razvoju i pogoršanju bolesti štitne žlezde. Dugotrajni psihološki stres može uticati na imuni sistem i povećati rizik od autoimunih poremećaja, poput Hašimotovog tireoiditisa i Grejvsove bolesti, koji su najčešći uzroci poremećaja štitne žlezde kod žena.
Praktični saveti za žene uključuju redovno praćenje simptoma, vođenje dnevnika promena raspoloženja i konsultaciju sa lekarom pri prvim znacima poremećaja. Posebno je važno obratiti pažnju na promene u težini, kvalitetu sna, energiji i pojavi novih emocionalnih tegoba. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.
Ukoliko primetite promene u svom emocionalnom ili mentalnom stanju, a imate probleme sa štitnom žlezdom ili sumnjate na njih, pravovremena medicinska pomoć i podrška mogu značajno doprineti kvalitetu života.