Porast broja obolelih ispod 50 godina ukazuje na važnost rane prevencije i prepoznavanja simptoma
Sve veći broj mladih žena, uključujući i one u dvadesetim i tridesetim godinama, suočava se sa dijagnozom kolorektalnog karcinoma, bolesti koja je do skoro bila znatno češća kod starije populacije. Povod za povećanu pažnju javnosti nedavno je bila smrt glumca Džejmsa Van Der Bika, koji je preminuo od raka debelog creva u 48. godini. Ovi slučajevi još jednom pokreću pitanje kako prepoznati rizične faktore i simptome ove bolesti na vreme, posebno među mlađim ženama.
Prema poslednjim podacima, beleži se rast broja slučajeva ranog početka raka debelog creva, odnosno kod osoba mlađih od 50 godina. Stručnjaci ističu da na ovo utiču promenjeni životni stilovi, ishrana bogata prerađenom hranom, povećan unos crvenog i prerađenog mesa, nedostatak vlakana, fizička neaktivnost, gojaznost, konzumiranje alkohola i pušenje. Pored toga, sve više istraživanja ukazuje na značaj ravnoteže crevnog mikrobioma – skupa korisnih bakterija u našem digestivnom traktu. Kada dođe do disbalansa, povećava se rizik od hronične upale i razvoja bolesti.
Stopa preživljavanja raka debelog creva je visoko povezana sa fazom u kojoj je bolest otkrivena. Ako se otkrije u ranom stadijumu, šanse za petogodišnje preživljavanje iznose čak do 90 odsto. Međutim, kod uznapredovalih slučajeva sa metastazama, ta brojka pada na svega 10 do 15 odsto. Zbog toga je rano otkrivanje izuzetno važno, pogotovo za žene koje često ignorišu prve simptome zbog svakodnevnih obaveza ili stida.
Simptomi na koje treba posebno obratiti pažnju su: krv u stolici, bol u stomaku, promene u ritmu pražnjenja creva (učestalo ili otežano pražnjenje), kao i neobjašnjiva anemija (nizak nivo crvenih krvnih zrnaca). Ovi znaci ne znače nužno da se radi o karcinomu, ali svakako zahtevaju razgovor sa lekarom. U nekim slučajevima, preporučuje se kolonoskopija kao najpouzdanija metoda za ranu dijagnostiku.
Dr Danica Petrović, specijalista gastroenterologije, ističe: “Žene svih uzrasta treba da obrate pažnju na promene u funkciji creva i da ne odlažu odlazak na pregled, posebno ako postoji porodična istorija bolesti ili rizični faktori u načinu života.”
Praktične preporuke za smanjenje rizika uključuju uvođenje više celovitih žitarica, povrća i voća u svakodnevnu ishranu, redovnu fizičku aktivnost, smanjenje unosa alkohola i prestanak pušenja. Kontrole kod lekara i otvoren razgovor o simptomima neophodni su za pravovremenu dijagnozu i lečenje.
Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.