Minimalno invazivne procedure omogućavaju muškarcima starijim od 50 godina bolje zdravlje i kvalitet života
Benigna hiperplazija prostate, poznata kao uvećanje prostate, često pogađa muškarce starije od 50 godina i značajno utiče na svakodnevni život, ali i zdravlje čitave porodice. Iako se simptomi poput učestalog mokrenja, slabog mlaza i noćnog buđenja često prihvataju kao deo starenja, pravovremeno prepoznavanje i savremeno lečenje ovog problema može sprečiti ozbiljne komplikacije, ističe docent dr Uroš Bumbaširević, specijalista urologije.
Benigna hiperplazija prostate nije zloćudna bolest, ali njeno neprepoznavanje i odlaganje pregleda može dovesti do problema kao što su zadržavanje mokraće, ponavljane urinarne infekcije ili čak oštećenje bubrega. “Prava terapija u pravo vreme ne samo da poboljšava mokrenje, već čuva kvalitet života i sprečava ozbiljne komplikacije”, naglašava dr Bumbaširević. Statistike pokazuju da svaki treći muškarac posle pedesete godine ima prve simptome, a u starijem uzrastu gotovo da ne postoji izuzetak.
Za žene koje brinu o zdravlju svojih partnera, roditelja ili prijatelja, važno je prepoznati znakove: naprezanje pri mokrenju, učestalo mokrenje noću i osećaj nepotpunog pražnjenja bešike nisu „normalan“ deo starenja i zahtevaju konsultaciju sa lekarom. Dugotrajno ignorisanje simptoma može dovesti do potrebe za kateterom, stvaranja kamena u bešici, pa i do problema sa bubrezima.
Lečenje uvećane prostate zavisi od težine simptoma i opšteg zdravstvenog stanja. “Način terapije određuje se posle detaljne dijagnostike, a može biti medikamentozan ili hirurški”, objašnjava dr Bumbaširević. Lekovi su prva linija, ali ne rešavaju problem kod svih muškaraca i često su privremeno rešenje. Alfa-blokatori i inhibitori 5-alfa-reduktaze mogu ublažiti tegobe, ali kod oko trećine bolesnika nema značajnijeg poboljšanja. Takođe, starija populacija često uzima više lekova zbog drugih bolesti, što povećava rizik od neželjenih efekata i otežava redovno uzimanje terapije.
Neželjena dejstva lekova, poput vrtoglavice, osećaja umora, problema sa seksualnom funkcijom i promena raspoloženja, mogu dodatno uticati na odluku da se pređe na hirurško lečenje. “Kada simptomi napreduju ili terapija više ne daje rezultate, ne treba odlagati operativno lečenje”, ističe dr Bumbaširević.
Dobra vest je da su minimalno invazivne metode danas široko dostupne i kod nas, omogućavajući kraći oporavak, manji rizik od komplikacija i brži povratak svakodnevnim aktivnostima. Za žene je značajno da ohrabre svoje najmilije da ne ignorišu simptome i redovno posećuju lekara, jer savremena medicina pruža efikasna rešenja i za ovu čestu mušku tegobu.
Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.